Архив УНС — Црквени листови

тогодишњицу свога епискооа, кога штује и уважава, за то он као предсједвак одбора моли, да Његово Впсокопреосвештенетво најмвлостоввје изволи то примпти, као скромни знак неограничене љубави и оданости свога свештенства и стада. Слављеник ганут до суза захвала одбору са неколико ријечи, а музика на гшјаци оред двором засвира први комад. У тај мах расвјетли бенгалска ватра епискооов двор, цркву, пијацу а околне куће. Ба пајаци се свврало в палиле бенгалске ватре, a у двору се забављало скупљено друштво у пријатељском разговоруса слављеником, који је за свакога иашао пријатну ријеч, сваког ословио и са сваким се поразговорио, Уз то су гости понуђеаи свпм онвм ; чиме се у вријеме ооста, и у ово доба годиае, само понудитп може. Тог вечера већ почели су стизатв телеграФСке поздрави, из међу којих и Његовог Високопреосвештенства мвтрополита буковинеко-далматинског г. Силвестра. Сиједи епископ Ств Фан управо се поДмладио. А и како не, кад вида око себе искрене поштоватеље, кад на оку свакога чнта чиету љубав, коју љубазни свнови осјећају спрамсвога еиископа, Око 11 с.чхата ноћи престаде свврка, гости се опростише са домаћпном, весеље се стпша, но само за то, да сутрадао још бујвије потече. Освануо je n значајни Вндов-дан. Јутром рано заславише звона, зову вјерне на јутрењу молвтву. Заславише и касније, позивајући их на свету литурђвју. У цркву се иакупило добрано свајета, на пијацп пред црквом сабило се сила народа, којв је очекивао час, кад ће старина епископ у цркву поћи. На изласку из двора епископова вамјестили се слушаоци св. богословије, за њима метвороца гимназиста са дуплијерима, два чаца у красним стихарнма са двосвјетњаком и тросвјетњаком, консисторијалнн архимандрит са друга четири свештеника и ђаконом, обучени у најљепша црквена одјела. Чекалн су ту епископа да нође у цркву. Па кад је он, у пратњи виоокопречасног г. архимандрита д.ра Никодима Милаша, протопресвитера г. Дамјана Доброте и још једног свештеника, пошао из својвх одаја, већ су се од оздо чули умилни гласи питомаца богословског завода, који тихо и побожно појаху пјесму пресветој Богородвци: „Достопно еств“ и тако се сви упутише преко појаце у цркву. Свачије очи бјеху управљене на сиједога владику, који достојанствено корачајући благо погледаше скупљени народ, те му даваше свој архипастврски благослов. Пвсац овох редака мора призната, да није кадар описати тај празор, осјећати се може, али описати га тешко. Поче и света литурђија. Богослужење наше цркве кадро је да потресе душу сваког човјека и да је испуни не обичнвм неквм мвљем, а овог дана потресало је в уздазало још најваше. Свикојв су у цркви бвли живо су осјећалв, да еу чланови једне породице, да су дјецаједнога оца, и струја божанске љубави прелвјевала се вз срца у срце п стицала се у поглавацу цркве, милога епископа. За то се и сагибала глава онако скрушвно в побожао, кад 60 год дошао моменат, да епвскоп благословом приеутне осјени. Послије заамвоне молитве отпочело је благодарење Богу за милост Његову, којом је кроз 80 година обасипао евшскопа СтеФана. Кад је до-

284