Архив УНС — Црквени листови

шло вријвме да се произнесе дотичеа молитва благодарноств, није ђакон ни требао да узгласв: „преклонгае кол^ва—све је било клекло. Изашао је в епискоо из свог стола, те се бацио на кољепа оред престоном иконом благог Спаситеља. Цајела црква благодари топло Богу за све што је дао љубљеном епископу а аскрено се молв, да милост Своју и на даље не ускрата, тако се мола цијела црква, а кад погледаш, на онога што онако побожно пред ликом Спасовим клечи, видиш по свему, да се не моли за се, да се молв за некога кога ввше љуби него себе самога, да се моли за цркву своју, за народ свој. Ој, камо среће да православно Српство уввјек и свуда у оваковој љубавв тоне, да се увијек в свуда овако може да мола, та веба тад вмало да памти толвко жалосввх и црнах дана! Како ла се радо заборављају у овакам орвликама све уврједе и погрјешке. Заборављају се, јер љубав све прашта, ал љубав треба изазвата, ње достојан бвта и хране joj давати. Призори, као што је бао овај на овој молатви благодарности, то су најрјечитајв говорници јер казују више, но што ба в најбољв говорник казатв могао. За то je в морао батв мучан положај проФесора Ј. Вучковаћа, кад је ступао на амвон, да арозбори народу коју ријеч тог дава, кад је љубав такво славље славвла. Он се трудио да взмвра тугу видовданске успомене, са радости в весељем далматанске цркве баш на Вадовдан. Представио је спасвтељска рад свете православне цркве у народу српском од Косова па до данас, те тиме је доказивао, колико Сраство треба да је. благодарно цркви својој, колико да је љуби и да јој одано буде, ако себи добра жели а ако озбиљно airyje успомеву на светога цара Лазара, који je у очв несретне батке народ свој упутио на „царство небеско“. Дао је за тајем взраза радости што може рећи, да је народ српска вјерно чувао а очувао аманет св. цара Лазара, в сам за себе и јавно пред свајетом. Он је љубао цркву своју и црква га спасавала. Па био је народ увијек а благодаран цркви својој. Свједочв то а радост тога дана, што може у лацу свога епископа показати пред свијетом љубав и оданост спрам цркве своје. Стадо је сретно што има пастира, који му ствара могућност, да га може љубити и љубавту пред свијетом исказати. За то говорнвк у име стада захваљује слављенику, што је радом н насто јањем својвм створио стаду своме овај весела дан, и моли Бога, да доброга епископа СтвФана још поживи, како ба стадо могло љубављу његовом разгријевати срце своје. Љубави и њежности пуно срце слављениково није могло оставити уста затворена, већ их отвори, да на њвх проговори и опет ријеч љубави. Првог даиа, кад сам ступио у вашу средину, говораше сиједв архипаствр, срели сте ме љубављу вашом, коју аш и до данас сачувасте. Хвала вам. Бог ми је свједок, да сам и ја вас љубио, љубио сам вас као гато отац љубо дјецу своју, као што љуба спа роди“ геље своје, брат браћу, пријатељ ашле првјатеље своје. Као што сте ме првог дана срели, сретате ме в данас на прагу гроба. Да, скоро ћу се растати с нама, и ја жељно очскујем час, кад ће мв ваљата noha са о вога свијвта, ocjehaai да тај час није далеко, јер 80 мученика притвскују тијело моје, али ? драга браћо и дјецо моја, радосво ћу се растата са

285