Архив УНС — Црквени листови

у Далмацпји, кад је романизам њом завладао, п кад је услијед тога ово богослужење „шизматичкпм“ проглашено. Али о овоме послије. Еппскоп солпнскп, еппскоп задарскп п други спископп далматпнски, да ли су и у каквој су свезп билп међу собом у почетку, тешко се пшта поузданога може рсћи. Жз једнога писма рпмскога папе Зосима 418. годпне о рукоположењима може се држатп, да је у то доба постојала већ уређена впша јерархпја у Далмацпји, и да је поглавица те јерархије бпо солгшски епископ. Зосим у томе писму, управљеном Есихију солннском, спомиње његову црквену област (provincia) у којој има одређени број еппскопа, п препоручује му, да саопћп то писмо п у оближњим црквеним областима (vicinis provinciis). Изгледа из овога, да је далматпнска црква састављала још прпје тога времена, кад је речено ппсмо написано, дакле прпје 418. год., засебну црквену област, п да је поглавпца те областп и старјешпна осталпх далматпнскпх енископа, дакле мптрополпт, био солпнски еаискоа Есихије. Ово се може примити и као поуздано, ако се узме у обзир, да је уређење обласнпх (мптрополитанских) цркава апосколска још установа, да су се те цркве оснпвале п уређивале чим је згодна за то прилнка бпла, п није спољашњих запрјека бпло, а у свези са овим, кад се узме у обзир да је било мирно оно доба за Далмацију, кад се црква у њој дакле могла мпрно да утврди и уредп. За ово, т. ј. за установу међама оцрћене обласне далматинске цркве, као митрополитанске области у добу прије номенуте годнне, говори и однос рнмског папе Зосима к Еспхпју, као представнику солинске црквене области, који се однос огледа у поменутом папнном ппсму. Тнцало се важнога пптања из жпвота цркве, рукоположења, дакле основнога пптања јерархије црквене. Неопредјељеност је у томе бпла за Есихпја особпто ради тога, што су љекп на брзо хтјелп да добпју рукоположење, и без нужне за то спреме, п без пропнсанпх годпна лшвота. Еспхије није сматрао да може сам то пптање да ријешп, молсда и с тога, као што пзгледа из иапинога писма, што сам Есихије није познавао постојеће већ у томе погледу канонпчке наредбе. Ради тога п да не бп поступио протпву канона, а свакако п да вишим авторитетом молсе да у таквом валсном пптању поступа, обратио се Еспхије римскоме папп, да му он писмено излолси, како треба поступати и чега се дрлсатп у онаквом питању. И папа му је одговорио и дао нулсно упуство. У том обраћању Есихија, старпјега међу далматинскпм еппскоппма, рпмскоме папп Зосиму, и у одговору Зосимову, управљеном Есихију и осталим еппскопима (coepiscopis), впдп се правп и канонички онај јерархијски однос, којп је још у IV вијеку у

29