Архив УНС — Црквени листови

двојице уђо одмах у олтар, па кдањајући се дубоко п метанпшући приђе к златном жртвенику, и покуни са њега пенео и углевљс од синоћњег окађивања, па отступаше клањајући се једнако лицем к жртвенику окренутом. За тим нриступа онај други свештеник, носећи са жртвеника, на коме се жртва сналила, пуно живе жеравице, па ношто ■се неколико пута дубоко поклонио растире ту жеравицу по златној табли од жртвенпка до на саму ивицу његову. Свршив то п он се враћа нз олтара клањајуће се и лицем к жртвенику окренутом. Сад приступа и скромно и са видљивим страхоноштовањем улази у олтар стари Зарија. Он носи у рукама златну кадионицу, пуну када снремљепог онако како је Госнод рекао Мојсеју да се спрема (2 Књ. Мојс. 80, 34—86). Чим је он ушао унутра, сви други свештеници и народ одступише мало по даље од олтара. Неки падају на колена, други на прсте од руке као кад се метанише. Настаје најпре дубока тишина; сваки се од присутних у себи Богу моли за снасење народа Израиљског. Сад зајечи ~МагреФа“ (оргуља) која је тако звучна била да је сваки кут огромнога храма јеком својом потпуно испуњавала. Међутим Зарија у олтару приступа полагано и с ногнутом главом к жртвенику. Олтар је осветљен свећама на седмокраком златном свећњаку, који је стојао десно од жртвеника (лево од Зарије). Нево од жртвеника (десно од Зарије) стајала је трнеза са хлебовима. Иза жртвеника, право/ пред Заријом, спуштала се од самога крова па до пода храма тешка свилена завеса, која је од очију самих свештеника скривала „Светињу над свстињамаЗ' Силно узбуђен п пун умиљења Зарија просипаше кад но жеравици нарочито дуж ивице која је била најближа оној свиленој завеси. Уз то он тихим шапатом изговараше молитву за спасење Израиља, за навршење жеља народних да Господ ислуни своја обећања и своме народу пошље Спаса! Тај је тренутак био доиста најсвечанији тренутак у целој јутарњој служби. Довршујући ту молитву за народ молитву која се подизаше к Богу чисто ношена мирисним облаком од сагореваног тгада старац Зарија повн се ниско до самог спода нред жртвеником, п кад се полагано изви, хтеде одступити од жртвеника и изићи из олтара да народ благослови и да га отпусти. Али баш у томе тренутку осети некако силно, да није више сам у^олтару!

отад јованов у храму со.аомоновом