Архив УНС — Црквени листови
Отеше му се погдеди на леио. и доиста између жртненика и здатног свећњака угдеда светлу једну придику с ангедским кридима. Старац је ире тога тренутка до у дубину своје душе био потресен свешћу, да је свето оно место на коме стоји, и да га од Светиње над светињама раздвајају само она магда од мирисног када и она свидена завеса. Ади сад, кад на дево према себи угдеда бдиставу нридику једног Божјег Анђеда 1 ), препаде се још више и задркта. „Уплаши се а веди јеванђедист Аука, „и страх наиаде на њ“ (Лука, 1, 12). Зарија је цсдог свог живота сдужио Госиода Бога, очима своје вере видео га је и гдедао га је, п мадо час поднашао му је кад, и није од страха дрктао и ако је с нуно дубоког страхоиоштовања и умидења ту сдужбу Госноду вршио. Ади сад, кад својим тедесним очима угдеда само сдугу Божјег, анђеда једнога, он се упдаши и задркта. А ко се од смртних не би нрепао ? Зарија је био са свим природан човек, и на њ је појава анђеда дејствовада сасвим ириродно. А анђео му рече: „Небој се, Зарија!“ У исторпји духовних односа и саобраћаја Израиља са Јеховом већ пуно четири стотине година Бог није ни иреко својих сдугу проговорио народу своме. Овај је и са тога, као и са своје муке у туђем јарму, падао у очајање. Посде тако дужег времена црве речи којима Госиод своме народу п цедом човечанству у лице Зарије проговара, биде су: „Не бој се!“ Је ди то тако сдучајно дошдо, иди је Бог нарочито хтео тако ? У опште што Бог ради нема сдучајности. Оне су речи иуне дубоког значаја. Оне одјекују ведику сажаљивост и мидосрдност Божју према нама смртнима. Ја осећам да но грешим што верујем да прва реч коју ће '1 >ог управитп н највећем грешнику, кад дркћућп приступа к престоду његовом на суд, бити реч: „Иебој се! а Већ та прва реч отварада је двери ведике Надежде. ~Не бој се, Зарија, л рече Анђео, јер твоја је молитва
1 ) Има учепих људи који мисле да су Јевреји сазнади за анђеде тек за време свога робовања у Вавидону, и да су од Вавидоњапа научиди да се два гдавна анђела (Арханђеда) зову Гавридо п Михаидо. Зна се даје на зидинама старе Ниниве бидо пзрезано у камену људских придика са кридима као у анђеда, како се то може видети по свима европским музејима у којима има споменика ископаних из рупгевина оног града. Ади је несумњиво да су Јевреји још најстаријих времена знали за Херувиме. По предањима њиховим Гавридо је анђео Иравде, а Михаидо анђео Мидости; овај стоји с десне стране »Престода Сдаве? док је Гавридово место с дсве стране.
20
хриппински ВЕСНИК