Балкански рат

Страна 28

Број 2

БАЛКАНСКИ РАТ

Наше војсковође

Ђвнврал Иихаипо Живковић

КОМЛНДАНТ ЧЕТВРТВ СРПСКЕ АГМИЈЕ, ИЕАРСКЕ ВОЈОКЕ Популарни наш војсковођа ђеперал МихаилоЖнвковић командовао је у овом нобедовосном рату Ибарском војском, са којом је изврпшо свој задатак како се очекивало. У очи кумановске битке Врховна Команда послала је генералу Живковићу телеграм: „Очекује се од храбрих Шумадпнаца, да осветлзју српско оружје и покажу се достојви потомци својих дедова.“ А одговор ђенерала Живковића Врховној Комапди гласио је: да је после крваве борбе и упорпог отпора Турака и Арнчута са храбрим Шумадинцнма освојио тврди Нови Пазар и ослободио место Реље Крилатице. Ђенералу Живковићу сво је четврти рат и самвели да',је од свих досадањих најкрвавији. Турци су давали снагкап отпор, јер су знали, да серешава њихово „бити ил’ не бити", али је ипак њихова сила на свима линијама претворена у мливо. Први српско-турски рат затекао је двадесетогодишњег младића, ђенерала Жнвковића као наредника питомца једанајесте класе старе Артнљеријске Школе. На истом овом терену на коме је као главнп командант сада водио јаку армију као наредник учествовао је у борбама на Калипољу, Јавору, Кугаици и Чемерници. У свима борбама одтиковао се ироницавошћу духа и личном храброшћу те је први међу друговима добио на бојном пољу уз сребрну медаљу за храброст и офкцпрски чин. У другом српско-турском рату ђеперал Живковић учествовао је као пешадискн потпоручник и командант драгачевског батаљона чачанске бригаде прве класе нбзрске дивизије, моравског кора у борбама па Куршумлији, на Тиовиу и на Самокову. И овде је показао и велику спрему и ретку храброст, те је у знак призпања добпо златпу медаљу за храброст п Таковски Крст с мачевима на прсима. У Српско-Бугарском рату учествовао је н одликавао се у б>рбама иа Врапчи, код Алднмпроваца, наДрагомапском теснацу, на Нешковом В асу п на ГТпроту и за показане успехе одликован је медаљом за војничке врлине. У мнрно доба командовао је четом, батаљоном, пешадиском подофицчрском школом, пуком, бригадом и дивиаијом. Био је члан и председник разних испитних

комисија, начелник дивизијског штаба, референг активне команде, редовпи професор Војне Ак 1 демије, којој је и сада у миру управник. Анексиона криза затекла га је на положају министра војпог и тпда је стекао велику популарност у нашем народу и угтед па странн. Таеперал је постао 29. јуна 1907., а годппу дана раппје одликовап је титулом почасног краљевог ађутанта. За своје заслуге у мнрно доба одликован је Таковским Крстом другог стенепа, Карађорђевом.Ввеед^м трећег степепа, Белим Орлом четвртог степепа и официрским крстом Гумунске Крупе. Од ратних штрапаца се тегако разболео, алп је сада већ на путу потпупог оздрављења чему ће се радоватп сви пријатељн гвоздепог ђеиерала.

Хај! И| поре, — Пдркју

— Наредба ерпског војсковађе поводот нсторнског избнјања српске војске на Јадранснв РЈоре Приморски одред српске војске састављен је из трупа треће српске армије ђенерала Боже Јанковића. Када је ђенералу Јанковићу стигао извештај, да су његове трупе, савлађујући нечувене теренске и временске тешкоће. успеле да избију на Адрију и да су на обалама Јадранског Мора, које су у давној прошлости српској биле слободне и српске, седи генерал био је толико усхићен, да је о овом историском догађају и колосалном успеху српских трупа целу своју у овом рату прослављену армију обавестио нарочитом наредбом, која вреди историје ради да буце забележена, а која у цглости гласи: Јунаци, У низу оних многих успеха, које је нагна победоносна војска за тако кратко време постигла имамо ца забечежимо још један врло знатан успех. Одреди наше армије од шумадијске и дринске дивизије коЈима је било стављено у дужност да нашу свету заставу тробојницу развију на обалама Јадранског Мора, извршили су овај препун тешкоћа али пун славе и части задатак. Поносни српски стег, који је победоносно пронесен кроз Косово и Метохију, који се, захваљујући победама наше војске, сада већ поносито лепрша на Куманову, Скопљу, Призрену, Приштини, Еовоме Пазару, Пећи, Ђаковици, Митровици Велесу, Штипу, Марковом Прилипу, Битољу, и толиким другим знаменитим местима по Старој Србији и Маћедонији, счд се вије н на ооалама Јадрана, Јунаци , Наша војска, и до сада позната и призната са своје храбрости и издржљивости, и сада је показала, да је Србин и непобедан и ненадмашан, кад се бори за слобо ду своје браће и за добро и величину своје домовине. Они наиш војници, којима је Бог био доделио ту срећу, да границе наше домовине прошире до јадранскога Мора, извршујући тај свети задатак, показали су необичну издржљивост и храброст. Идући по врлетпма кроз које је до сада туђа нога у опште ретко пролазила, по најгорем времену, идући кроз сметове, газећп преко набујалих река, подносећи и глад и студ, они су пренели славу српског оружја до мора и својој домовини и своме народу донели су једну нову превелику домовину. Јунаци, Објављујући овај најновији успех нашега оружја, ову најновију тековину нашега народаЈа вас позивам да истрајете у започетим напорима и ненадмашном јунаштву. Нека се наша домовина поноси нама.