Балкански рат

Број 2

У СЛИЦИ И РЕЧИ

Страна 29

Јуиацн, У овим свечаннм тренугцима, када с иајвећим поносом бележимо успехе нашега победоноснога оружја, узвикшшо : Живео наш врхоини заповедннк Његово Величанство Краљ 11етар I ! Живео вигешки српски парод ! ^ Командант трећо орпоке армије ђенерал БОЖЗ ЈанкОВНћ

III« Ш Ј БДРЕНОП

Горња слика представља једну малу групу наших Београђана, који сеза част Бугарске боре под Једреном, да освете Маричку погибију Краља Вукашипа.

Први на овој ;лици је добро познати симпатични ацвокат београдски и наш стари новинарски колега, резервни наредник Џиленко Поаопић, новинарско дете, син доајена нзших књижевника и новинара, уваженог Ђоке Даничара. Други је одлични београдски лекар, сада трупни лекар седмог пука другог позива др Миленко Матерни. За њега се раније пронео и дуго упорно одржавао глас, да га је убио један рањени Арнаутин. када је као лекар ишао по кумановском разбојишту, да пружи прву помоћ рањеницима. Хвала Богу тај се глас показао неистинит и ми смо у Београду ту скоро имали прилике да видимо д-ра Матерног жива и здрава, на радост многих београдских родитеља, којима је као одличан дечији лекар пружио успешну лекарску помоћ. Трећи на овој слици је најинтересантнија особа у

овој лепој групи наших војника седмог пешадијског пука другог позива. То је врло симпатични наш брат Муслиман Ибрахим Хаки ћомацина , турски официр из Једрена, кога су Срби заробили. Ибрахим Хаки јемлад, врло интелигентан и образован турски официр, али нзше горе лист, дете је наше дичне Херцеговине, а и у њему струји српска крв, те наши официри и војници не гледају у њему турског заробљеника но свога брата. Млади Комадина у српском друштву врло се пријатно осећа и ни мало му тешко не пада ово ропство, јер брат у брату роба не гледа. Четврти је нама Београђанима врло добро познати, и у круговима пријатеља и познаника омиљени пешадијски капетан првз класе Милан Поновић , ађутант команданта седмог пука, рођени брат нашег старог новинарског колеге г. проф Мила Павловића. Пети је каплгр Београђанима добро познати хотелијер првог београдског хотела „Москве“ Данило Гутеша, И ако разњежена београдска деца сви они са пуно самопрегоревзња и џевероватном издржљивошћу подносе свз ратне штранаце, да докажу да Београђани у вршењу дужносги и одужењу дуга Огаџбини и Нацији неће да изостану ни сгопе иза онога Србина из сеоске ко;ебе. Лабјпш с н ш. — Миливзјв Павлавнћ У души парода мог понос је био увек први. У мору своје рођепе крви Ои је огрезо, потопуо у топлу крв, свежу, здраву ту. Часпо се борио н пшуо часпо, падао ч;сно, дизао се часео. И оп је нао д< цније, чак каспо, а дигао се пре по други који До свсга цпља још пије стиго он, ад’ борбе страпше пикад се не бор Од опог час 1 кад се једном дпго’, он иде папред ко малеп црв којц ће једпом оборлти храст Ои зна за сласт рођене снагс, 8по: па цриу шаку сељака грубог жулшвп се пре јаве, по њива поораппх род. — Крвљу јо својом стопу земље сваку куппо оп! Сада чска плод. II сада та крв, топла крв паших витезова старих буја и струј [I кроз кости и срж целога једног новог поколења. ко свежи дух снажпог обповљења И силнсм спагом запаја та крв, јупачка, стара, слободљачка крв. Та крв, која је повела у смрт, У страшну борбу на Косово, — сад буди се опет после четир’ гнила и слабо века. — Вековни је јад с листова наше повесница стрт. А снага, што је негда снагом била долази, као за осеком кад надође плима. — Животу рад осећам напон нове снаге ја! Страшна, и страшна, и ни мало блага, нас гони у смрт набујала снага — Јуначка, стара, слободњачка крв.