Балкански рат

Страна 30

БАЛКАНСКИ РАТ

Број 2

БНЛКДНС^И РАТ

— У СЛИЦИ И РЕЧИ -

2 .)

Првдставннцн Бапканског Бавш: Краљ Петар, Краљ Фврдинанд, Краљ Ннкопа н Краљ Ђорђе. Српска војска дејствовала је у овим правцима: престолонаследникова прва армије: Куманово—Скопље—Велес— Притеп—Битољ—Лерин; друга армија Степе Степановића. Црни Врх—Крива Паланка— Кратово —Кочани—Штип, па је упућена под Једрене; трећа армија Боже Јанковића Приштина—Косово—Призрен—Тетово —-Битољ. Четврта армија Мих, Живковића Нови—Пазар—Јадранско море, Јаворска брнгада Миливоја Анђелковића у санџак. Свој главии стан као Врховни командант Њ. В. Краљ је иред почетак непријатељстава имао у Врању, али га је већ после десет дана борбе пренео у Душанов царски град Скоиље, у који је престолонаследник Александар на челу шеснајестог пешадијског пука Цара Николе II. ушао 14, октобра, пошто је предходно његсва армија однела сјајну победу над турском вардарском армијом Зеки Паше на Куманову. Овде је решен српско-турски, а може се, без претеривања, рећи, да.је ово била главна и решавајућа битка целог балканско-турског рата. Да су Срби овде попустили успех Турске на свима главним бојиштимл био би неминован, јер би Турци угрозили Софиј <л и приморали Бугаре, да се врате, из Тракије, да своју кућу бране, да им Турци не ударе с леђа. Кумановска битка је почела 10. октобра, решавајући моменат био је сутрадан у подне, а већ око 2 часа по подне разбијена турска војска дала се у дивље бегство. Срби су овде имали пет дивизија и једну коњичку дивизију и то ове трупе првог позива: дунавска дивизија под командом пуковника Милоша Божановића, дринска дивизија под командом пуковника ПавлаЈуришића Штурма, и моравска под командом пуковника Илије Горовића и дивизије другог позива: дунавску под командом пуковника Михаила Рашића и тимочку под командом пуковника Драгутина Милутиновића и армијску коњицу, сва четири активна коњичка пука, поред диби зијских коњица, под командом пуковника КнезаАрсена. Борба је трајала два дана и једеу ноћ. Турци су ваузели ванредно добре позиције, које су благовремено добро утврдили исвоје положаје вешто маскирали. Војни аташеји страних сила, који су после борбе рзди студија разгледели кумановске положоје изјављују, да се, судећи по избору иоложаја и по начину утврђивања код Турака, јасно види, да су Турци имала одличне команданте, који су у танчине упознати са свима правилима модерног ратовања и да су та правила у борби на Куманову у свему нрименили са пуно разумевањз. Што су их Срби онако сјајно надбили и силно бацили из тих утврђених положДа до»аз је само и способности српских официра и беспримерне храбрости српских војника, ко-

јима је идеја водиља била: освета Косова! Били бинеправедни према противнику, а то није у крви нашег народа, када с цужним поштовањем не би говорили и о храбрости турских трупа. Два дана и једну ноћ они су небројено пута, презирући смрт, покушавали јуришем да пробију наше редове, а наше јурише више пута успевали су да задрже све док на целом фронту наши редови нису пошли набуонет с чврстом одлучношћу, да бајонетском борбом, прса у прса, као некад на Косову, реше — на коме је царство. У томемомепту близу сто хиљада Срба имало је за циљ само једпо: победа или смрт равна смртн Косовских мученика. Тој бујици Турци, којима Јунаштво пико порећи не може, насу могли одолети, а не би јој могла одолети ни ј здна друга војска, јер где се сто хиљада јунака реши на смрт и пође у ватру с чзрстом одлуком „Жџв натраг не!“ ту се мора победити непријатељ ма колики он био. И када су се Турци дали у бегство пош ла је у гоњење паша коњица. Она је кзазвала паничап страх међу Турцима, којн нису ни покушавали да се задрже у Скопљу, нити су били у стању да даду озбиљна отпора на Велесу. Код Велеса их јенаша коњица предвојила у две групе, да их мало иосле једне прва армија бије код Прилепа, а друге моравска дивизија другог позивапод пуковникзм Милованом Недићем код Тетовз, а све оиет код Битоља. На бојном иољу Турци су оставили 30 брзометних топова са много кара, 10 митраљеза и много другог ратног материјала. Гонећи их до Скопља српска војска је запленила: "156 брзометних топова, 72 понтона од алуминијума, два логора са преко хиљаду шатора, четири пољске болнице, преко, 60.000 брзометних пушака, огромну количину артиљеријске и пешадијске муниције, много профијаната, техничких инструмената, одела и пуне магацине свакојаког ратног материјала. Зг успех на Куманову награђени су ђенералством командавти дивизија пуковници: Кнез Арсен, Јуришић Шгурм, Гојковић, Божановићи Рашић, начелник штаба прве армије пуковник Петар Бојовић и помоћник начелника штаба Врховне Команде пуковник Живојин Мишић. Битка на Куманову трајала је педесет сати. Ту су пале многе и драгоцене жртве у крви најбољих наших синова, али те жртве су и сувише мале према колосалном успеху, који је њима откушвен. Дивљења достојно било је држање целе наше војске, а на челу иукова наших Београђана, седмог и осамнајестог, који су имали најтежи задатак, највеће губитке, али и најввћу част, да су највише допринели успеху овога целог рата. Слава нека је славно палима, а хвала живима! Са Куманова Србима је био отворен и слободан пут за Скопље, које се без отпора нредало. Народје с одушевљењем поздравио улазак српске војске у слободно српско Скопље. Звона са свих цркава огласила су погреб турског царства у Ввропи и васкрсење Велике Србије. Скопље је важно прометно раскршће. Из њега воде п.утеви за Призрен и Скадар, за Србију и Бугарску. Из Скопља води велики нут преко Тетова у Битољ и Охрид. Скопље је у прошлости играло знамениту улогу ибило за Душана престоница српскога царства, а сада предстоји му као важном трговачком месту велика будућност. За Турака Скопље је било вилајетско место завилајег косовски, Данас Скоиље може да има око 30.000 становника, од којих је већа половина Срба и Хришћана, а друго су Турци и Јевреји. У Скопљује била команда турског корпуса, а данас је оно окружно место и седиште команданта новообразоване српске косовске дивизије. У Скопљу су до сада Срби имали поред основних школа, целу гимназију, мушку и женску учитељску школу, женску радничку школу, музичку школу и т. д. (наставиће се)