Балкански рат

Број 2

У СЛИЦИ И РЕЧИ

Страна 31

ПЕШАДИЈСКИ КАПЕТАН ПРВв КЛАСЕ ! Днпнтрнјв ХРНБТНћ КОМАНДИР II. ЧЕТЕ, 1. ЕАТАЉОНА V. ПУКА

Ба Косова: Пуратово тулбе

Место где је Обилић распорио цара Мурата на Видов-дан 1389

Капетан Христић кчо командир чете учествовао је у свима борбама прве армије на Куман)ву, пред Пралепом, Бакарном Гумну и Битољу н свуда се истидао и личиим јунаштвом и официрским способностима. Зла коб хтела је, дајунак не падне од куршума, који су као киша падали око њега, него од болести. Од ратнах штрапаца добио је запалење плућа, коме је нодлегао на Богојављење у Окопљу, одакле је препет у родно место Обреновац, 5 * где је погреб са великим почастима. Слава јунаку !

НЕОБНШ Д01ШНН СЛИКЕ НАШИХ ДАНА

Митров-дан је . .. Мпоги Срби славе дапашњег светитељг. И иајсн ромашиији се спрема, да што свечапије и радосније прослави свога кућљег светитеља и заштитнпка, Миоги су даиас домаћиии у бојно] лииији, где се боре противу непријатеља лепе сриске вере и имена. Иониданасдуховно учествују код својих милих укућана, о слави својој. У хладпим гудурама и врлетним пределима, сећају се дапашњега свога крсног имена и моле се Богу. .. Код кућа су остали, само жепе, деца и стари, Онн данас у домовима, замењују домаћине и проелављају свога кућњег еветитеља . .. «• У једној је кући остала само мдадажена, са нејаким мушким дететом од пола године. Домаћин је на граници у боју противу непријатеља. И она је спремила славски колач, свећу и жито, колико тек „да се слава не угаси“. Дошао и свештегшк, да пререже славски колач, јер га пије имао ко у цркву да донгсе. Кад дође време, да се окреће колач, жена рече: — Нећу ја господипе попо да држим колач, као „женска страна“. Имам ја замену домаћипа. После ових речи жена оде и брзо се врати носећи своје чедо. које спаваше анђеоским сном.

— Ето, то је сад домаћин — рече жена, -- и ноложи детиње ручице на колач. Свештеннк пева црквене песме и полако обрће колач, а дете се постепепо буди. Кад се колач прелом т, оно отвори очпце, а на лицу му се осу певини осмејак... §®$*Матери заблисташе сузе у очима. То су сузе радости, што има сина, да одмени оца па слави и сузе туге, што није домаћин у кући. .. . Заиста, ово беше дирљив моменат, да би и најтврђа срца гануо до суза. Штх ли је тек бнло у души матере то само она осећа? Ипак је она задовољна. јер јој је колач држала „мушка страна“ — њен синчић, који је заменуо домаћина. И Бог ће се смиловати овоме дому и дати добро. —

* Заиста су ово ретки примери нобожности ! Народ, који има овакове узвишене слике вере и морала достојан је: да живи; да има славну будућност и да увек има угледпо место, мП]у културним пародима. Вера је увек била тесно везана са српским народом, и он са вером. Вера га је у ропстсу крепила, она га ево сада у ратшгм часовима води, за слободуиверу своје потлачене браће. И, данас, када се слободпи Срби жртвују за слободу своје браће у ропству, ево, где супруге, матере. и деца наших врлих ратника, не заборављају своје вере. Ошг радосно испуњују своје верске дуисности и онда, када нису у домовима њихови брапиоци, Оии. су опет радосни, и ако им је тешко љихово одсуство, јер верују : да су опи на свет. ј и племенитој дужности, — задобијања слободе свој ј браћи у ропству. Овакав је парод достојан да живн и да напредује. Оваквом народу не може никаква сила на нут да стане, јер је Бог с њиме увек. Слава нека Јв Вогд и томе велииом народу!.,.. Београд, 26 октобра 1912. г. П. Ј. Путниковнл Свешт,