Балкански рат

Страна 20

БАЛКАНСКИ РАТ

Број 2

Каш је Ерпекн зојник — СДИЧИЦЕ СА ИОЈНОГА НОЉА —

Јнвш српскн офнрн!“ Н'1дне је једаиајестог октобра. На целом фропту води се најочајпија борба између две велике војеке: српске прве и турске вардарске армије. Са једног ћувпка, који пије ван домашаја непријатељске ватре, с највећим интересовањем посматра борбу преетолопаследпик Александар округкен св јим одличним штабом. Сви су нервозпи, јер осећају, да је дошао решавајући момепат. Сада или никад. И ако се добро нпје могло сагледати јасно је било, да се Турци херојски држе и у моменту учини се команди, као да су се наши редови, там,'где је била најочојнија борба, почели комешати. И онда када је задрхтало срце и престолопаслединка и целогњегова. штаба, јер су и видели и оссћали, да је то решавајући момепат од кога аависи славна иобеда или страховит пораз, и онда када су своје продируће погледе уперили тамо где је најопасније било, као да су им очима хтели рећи „Не попуштајте, јунаци!" у ваздуху одблесну неколико сабал>а и престолонаследник одану, а на уснама му се указа победни осмех. То су херојски наши официри, када су видели да је наступио моменат где треба славно пасти за велику Косовску идеју, тргли бритке ђорде из корица и пред својим четама као лавови полетели у густе и како је изгледало непробојне турске редове. Војницима је имионовао херојизам њихових старешина и они су заборавивши на страх и не плашећи се смрти, која их је немилосрдно косилр, полетели напред, да на врховима својих оштрих бајонета, разнесу непријатеља. — Живели српски официри\ кликнуо је сав срећанњихов командант престолонаследник Алексапдар, када оно пред четама одблеснугае официрске сабље. И тај поздрав и ту хвапу официри су у пуној мери заслужили, јер већ после неколико мииута бпло је јасно, да смо добили Кумановску битку и да је љоме судба турског' царства у српским крајевима запечаћ на. Турци су покушали да даду још једап очајпички отпор, али је било све у залуд. Српској сили и српском одушевљељу ниеу били кадри да супротстану н за мало цела турска ррмија „плећа даде па бегати стаде“. Где је Марвов град? Разбијена турска вардарска армија журпо се повлачила, управо као без душе је бегала исиред српске војске, пропуштајући многе згедне позицијз, где је могла и с малом снагом дати успешап отпор. Задржала се једва на Бабуни пред Прилепом. Ту је заузела кланац, где је имала сјајне позиције. Наша је војска ту имала

да савлада страховите тешкоће и она их је савладала тако сјајно и успешпо како тонебимогла ни једна друга европска војска. Турци су били добро утврђешт, у великом броју, с топовима, у клапцу, који је сувише узан, да се наша убојна сила није могла развпти, а на терепу, где се топови с паше стране апсолутпо пису могли употребпти. Па инак нага победоноени пешак, који је у овом рату иоказао толнко лених својставз, да о њему данас в јии стручњаци целога света с усхићењем говоре, успео је да све те теикоће преброди и да у иепроходпом кланпу заузме на баЈонет турске топове и да турске труне натера у днвље бегство. Ту се парочито одликовала дрипска дивизија под комаид<м у сва четири наша рата прослављеног Јупака Павла Јуришића Штурма. Норба па Набупи трајала је дса крвава дапа без претида. Војници еу бпли дано-ноћно у непрскидној борби па се пико није ни сећао да тра?кп што за јело. А и да су хтелн и могли јестн пису ималишта, јер су тако брзо стигли па Бабуну, да их комора пнје могла стићп. — Када смо ушли у Прилеп —- причао ми је једаи командант батаљона — два дана победоносни моји војници нису ништа окусили и нико ме тога дана не упита од војника, где ћу примити тајин, али сви су ми трчали и молили да им покажем где је — Марков град. Нашн еу јунацн пнепеннтн! На Бакарном Гумну изнад Прилепа српска војска ненадано је пмала да издржи једну од најкрвавијих битки, али и да доказа, да је нико не може изненадпти и даје способна не само да се нађе у овакој ситуацији, но да и из најгоре ситуацнје изађе — победник. Борбепа вредност српске војске, њена војничка извежбапост, хладпокрвност, брза схватљивост и вештиаа српског војсковође, и разумевање дужиости код сфицира нигде се нису могли толико јасно испољити као у борби на Бакарном Гумну, где је Штурм са својим дринцима у ловор венац српских победа уплео најмириснију ружу. Турци на Алинцу у сјајним стратеггјским познцнјама дочекали су страховитом артиљериском ватром нашу дрипску днвпзију, која је била делому маршевој колопп, а делом улогорена. То је било пеочекпвано, страшно изненађење, али оно пи за један мин>т није дало збуниги етарога ратника Штурма, коме је ово нети срећни рат. Док би дланом о длан ударио Штурмова наредба разнета је по целој дивизији и од једном се указа велпчанствена слика, како се цела дивизија, под унакрсном страховитом артиљериском ватром хитно, али мирно као на маневру, развија за фронтални напад, кцји је био тако силан и, тако мајстсрски изведен, и ако без потпоре артиљерији, да су Турци после пеколико сати борбе бајонетом српских нешака из својих одличних и одлично утврђених положаја натерани у дивље бегство.

|4?. Ц. В. Преетодоиасдедник Ддександар