Балкански рат

Број 3

V СЛИЦИ И РЕЧИ

Страна 37

Иред једном вечиком турском кућом видим нашега шиљ бока где са пушком чува стражу. Приђем му: — ,.Да те нису поставилч да чуваш какав штаб'? Упитах га. Војник ми сасвим равнодушно одговори: — „Ово је кућабега Н Н. и кажу ми, да има много пара, па му прете Арнаути да га опљачкају, те је с тога наша команда наредила, ца га чувамо и да му длака с главе не фали, јер је то образ војске, а понос наше државе, да несме нико никога пљачкати !. Видим да је војник из Х( тгука I позива и на овако паметно његово резоновање очима и душом сам га загрлио као рођено чедо своје. Немогах му ништа рећи, већ продужих пут и у себи помислих: па и сам је Вог са оваквом војском, јер оваква схватања д^жности у оваквим мучним ратним данима може само Богом надахнута војска да схвати. Основа одела готово свима је иста. Му шки носе чакшире турлије и Џемедане, а женске све шалваре; само што Туркиње носе неку врсту сукње пребачене преко рамена са фереџом на лицу, а Арнаутке носе као неку врсту врскапута на струку лепо скројеном, али преко главе носу не ку врсту белога пеш кира подужег и то половину пусте дуз од главе, а другом половином преко руке заклања (паком леве ру- + ке лице до јагодица. 1 Српкиње су много ПаШИЋ И скромвије по морању, конфЕРИШУ У ХОТЕЛ јер тешко њима ако се лепо још и носе. Поред шалваре носе и некакву „реклу“ постављену, што личи на наше памуклије сарукавима; млада очешљана у једну витицу и исту забради фином шамијом,, још ако је газдинска „тури ниску ! ' око вратаобично дукате, велике и мале. Што је најинтересантније сав женски свет код Срба и Арнаута тако је нежан у лицу као да је одрастао по бечким клосдерима! Веома нежно бледо лице са по малим праменом руменила преко истога; са некаквим не-

природним кретањем, јер кадг се крећу изгледају као да се крећу туђим ногама. И када их овако посматрам све ми личе на цвеће којезимује у подруму! А свему је овоме узрок што је њихово кретање сведено искључиво у четири зида домова! Али од како је наша војска ушла слобода у кретању, нарочито женских, јако се осетила. Виђате чешће женске како промичу, али се ипак .осећа она пређашња ужурбаност; све се боје.да не буду нападнуте и ако су уверене у благородност наших војника И ово ће крзз кратко време нестати, пошто сами Турци признају, да су им жене слободније сада но пређе. Пазарни је дан среда и обично тада долазе сељаци и сељанка те доносе производе своје и продају; цајинтересантније је место где се продају женски ручни радови, где видите на првоме месту фино, танко проткано свилом српско,платно; затим џемедане извезене златом, чарапа, плетених поткошуља и т. д. Наша војска за усиомену највише купује чувено призренско платно. Дућани су густи једно до другога тако, да обичго не заузму више од неколико квадратних метара. У дућану и то на средини обично седи трговац — Турчин прекрштених ногу, поред њега мангал са распаљеном жеравицом; греје руке, пуши дува,н, а и ка,ву кува и пије. Тако дочекуЈе муштерије и пазари. Када ко дође ' и затражи му какву Веницелос ствар он обично и

„МОСКВИ 44 У ВЕОГРАДУ

не гледа у муштерију, нити се креће с места, већ онако кроз густи дим од дувана одговара мушгерији шго краће. Ценкање је искључено, јер чим му кажете другу цену, он вшие не гледа у вас и не говори више — што му је преостатак старе гордости! Такав је Призрен око себе, а и у себи до доласка наше војске, али пошто се увела наша власг он ће полако губити оно старо руао и скоро ће се обућн у модерно на дику нашу и понос нашега оружја. Прнзри В* Н. 1

Из Нове Србије

СА ОХРЛДЛКТв,. јШВАН

струга: на пазару