Балкански рат

Врој 3

Сграна 39

У СЛИЦИ И РЕЧИ

Наше војсковође

Ђенерал Степа Степановић КОМАНДАНТ ДРУГЕ СРПСКЕ АРМИЈЕ

Једап од пајпопуларпнјих паших в 'јсковађа је ђенерал Степа, који је у овом рату доживео ту част, да нод своју комапду добије и српске и бугарске труие. С тпмочком дпвизијом одтично се показао у борби на Црпом Врху. У овоме рату ђ;‘нерал Сгепа пмао је за задатак, да чува Софпју и да иа Овчем П љу пресече одступпицу Турцима. 0.1 је тај задатак извргпио па пуно задовољство Врховпе Комаиде, и заузео је са својим трупзма Криву Паланку, Кратг во, К ачане и Штип, одакле је упућеи под Једрепе. Степан вчћ је рођеп под Авалом, у селу Кумодражу, 28. повембра 1850. Шест раареда гимнази.је свршио је у Веограду. Први српски—туреки рат 1876 затекао га је 'као паредпика питомца једапајесте класе Артиљеријске Школе. Као паредиик нитомац учествовао је у првом српско—турском рату 1876. па бојишту ТимочкоМоравске војске у борби па Грамади, па Б бппој Г,:ави, на Папдиралу, на Ресавцпма, код Радеваца, на Шиљеговцу и на Гагневдчким висовимо. Врховни Комапдант војеке ценећи одличпо држање њсгово пред пепријатељем одликовао га је сребрном медаљом за храброст и 10. декембра 1876 унапређењем у чип пешгдискег потпоручпика. ,У другом срнско—турском рату 1877. и 78. био је официр крагујевачког батаљоиа, крагујевачке бригаде нрве класе пародне војоке друге шумадиске дивизије гаумадпског кора, и као такав учествовао је у борби па Мигаару и добродолским вксовима као командапт одреда, и око Ниша и Горице при заузећу Ниша. Године 1878, у арпаутлуку код Милошевца као субалтсрп официр па далга као командир одабрапе чете крагујевачке бригаде, продирући клисуром Ветерпичком и плапипом Гурибабом, подигао је и наоружао устанак пољанички и борио се па Девотину пред Врањем отевши Гоч и заузевши Девотии. За показану хра брост, умешност, издржљивост и војничке врлине, на нредлог команданта друге шумадијске 'дивизнје шумадиског кора одликован је златном медаљом захраброст, орденом Таковског Крста с мачевима, и трећим степе-

ном руског ордена Св. Станислава са мачевима и пантљиком. У српско-бугарском рату учествовао је као пешадијски поручник и командир чете првог бттаљона дванајестог пешадијског активпог пука у борби на Врапчи, на Саивници, код Алдумировца, на Драгоманском кланцу, на Нешковом Внсу и на Нишору. За стечене заслуге у овом рату одликован је медаЈвом за војничке врлине. Осим ратпих одликовања ђенерал Сгепановнћ има још и орден Таковзког Крста другог степена, Карађорђеву Звезду трећег и Бели Орао четвртог степена. Године 1889. као каиетан Стеиановић је преведен у ђенералштабну струку у којој је даЈВе брзо напредовао и 29. јупа 19Ј7. постао ђенерал. Службујућл у миру био је водник, ађутант комапдапта пука, командир чете, командант батаљона, пука, бригаде и дивизије, ађутант доцније помоћник наЧСЛПИК 1 Главпог Ђенералштаба, пшелнпк дивизиског гатаба, шеф ђенералштабног одсека министарства војног начелник ђепералштаба активне команде.начелник опште војиог оделењп, профе ор Војне Академије, и миииетар војпи, а од 1906. је почасни Краљев ађутапт. Бпо .је уредппк „Ратпика" и „Службеног Војног Листа“. Важи као јед-ш од иај шособнијих официра, а ту своју способпост докумептовао је и у овом рату, као и у равијим. Ђеперал Сгеиаповић Еажи као вшма строг и педштан старешина у миру, али сви вејпнци његове команде причају с хвллом, да је он па бојном иољу праЕа војничка мајка, те је под Једреном данас најпопуларнцја особд Сгепан Степановић, који о свакоме своме војнпку водп рачуиа као о своме спну.

ћШШНКТИ ј српсној војсци

Инжињерски мајор Коста Милефић. КОМАНДАИТ СРПСКОГ ВАЗДУХОПЛОВНОГ ОДЕЛЕЊА Мајор Мидстић је већ од вшпе година настојавао, да српска војска добије своју ваздушну ф.тоту. Та његовл, жива жеља данас је остварена Србија има једанаест ваздушних дађа за које порец страник имамо и наше оддичне пилоте, офидире и подофицире. Милетић је неволико година студирао ваздухонловство у Русији као државни Питомац те је као стручњак добао команду над нашом ваздушном флотом.