Балкански рат

Страна /4.

Број 5

БАЛКАНСКИ РАТ

Нз тшт ратова

ГЕЗеРБНИ САнНТЕГСМ! пуковник Н Впадан ^орђевић Санитет наш у овом рату добро се показао. Сматрајући да је правс, да се сетимо и оних, који су том и таквом санитету ударили темељ код нас доносимо данас лик д ра Владана, шефа војног санитета у прошлим ратовима, који под теретом година није могао узети личко учешћа и у овом четвртоме рату, али је за то на бојно поље послао два сина, два официра, који су се пред непријатељем јуначки понели.

ваше војсвовође.

пуковник Јован ВниторовнЈј, командант 16 ПУКА Пуковник Викторовић са својим храбрим пуком одлично се понео у борбама на Куманову, а био је те среће да му је пук први развио стег у Душанову Скопљу.

Прш1е рашни јунарнив — Копандант својој проспавшој војсци —

Када је после крваве борбе и страховитих напора српска војска иобедоносно ушла у Битољ, чиме су вавршене наше ратне операције, командант прве армије Њ. К. В. престолонаследник Александар ивдао је 7. новембра својој храброј во]сци једну наредбу историског знана]а. Да је сачувамо за потомство доносимо је у целости. Она гласи: Моји дични соколови! Када сам пре месец дана примио команду над првом армијом, Моја прва реч и поздрав коју вам упутих беше, да вас подсетим: Да сте потомци оних јуначких бораца, који започеше и донекле ослободише под Турцима подјармљеао Српство. Да су на вас, наду и узданицу васколиког Орпства, управљене очи не само целог Срнства него и целога света; Да еу вас ваши родителш, браћа, сестре, жене идеца испратили у свети бој, да ослобађајући подјармљену ћашу браћу, победите непријатеља или да јуначки изгинете и себи оставите светао спомен. Да ћете имати да подносите све ратне тешкоће: замор,студ, а често и оскудицу у исхрани и одећи; бићете да кле уморни, озебли, често гладни и жедни, неиспавани и још при том имаћете да се борите дуго дању и воћу са многобројним, упорними храбрим непријатељем. Подсећајући вас на све то, Ја вас позвах: Да не малакшете духом ни у најтежим тренутцима и да не зажалите своје крви, него да смело и одважно нападаете нашег петвековног злотвора и непријатеља, Турчина, уверени да је и њему, у најтежим нашим тренутцима, још много теже него нама; Рекох вам ко ее одважно реши на победу или смрт, томе Бог помаже и тај редовно побеђује, јер тад пред његовом одлучношћу, непријатељ малаксава духом, њиме овлађуЈе страх и напушта бојиште. На послетку вас подсетих да побеђујући Турке и ослобођавајући подјармљену браћу, светите тужно Косово Поље. То беше моја, вама упућена, прва поздравна реч. Друга моја реч беше само: Напред! Напред! Напред! И ви, моји дични соколови, дивно послушасте обе Моје речи! Ви се показасте достојки потомЦа својих јуначких предака; Ви испунисте завет и иаду целокупног Српства, Ви одолесте свима ратним тешкоћама и разбисте снажну турску војску; Ви својим јунаштвом задивисте цео свет; Би вашим победама на Куманову, Нрисату, Вакар ном Гумну, и на Битол>у — сјзјно осветисте тужно Косово, те оно сада није више тужно, и ослободисте вашу браћу испод нетвековног турског јарма! Тим утврдасте истину: да, ко се регаа на победу или омрт, томе Вог помаже и тај увек побе!)ује. То беху моје прве две речи. Трећа је моја реч, моји дични соколови: Да вам у име целога Српства, у име Врховног Заповедника Њ. В. Краља Петра I, Мога узвишеног родитеља, а и у име Своје, за све то искажем неиамерну зах вамност ; Да вам кажем да се душе наших предака раДују и веселе гато виде такве себи достојне иотомке и осветнике, Да се вама диче и поносе ваши родитељи, браћа; сеетре, жене, деца и пријатељи; Да ће дела ваша бити записана златним словима у српској историји, и Да ћете ви своме потомству служити за светао пример. То је трећа моја реч, вама, Преосталим живим ви-