Балкански рат

Страна 75

Број 5. У СЛИЦИ И РЕЧИ

тезовима а оним витезовима што јуначки изгибоше на бојишту, имам да кажем: Да ће њихопа спетла успомена лсинети вечиго у срцу и души сваког Србина ; Да ће имена њихова бити златним словима исписана поред имена најхрабријих наших јунака из прошлости и да ће се потомство њима исто тако дичити и поносити, као што се дичи и поноси и јунацима нашим из ранијих времена; и на послетку Да заједно са вама свима из дубине срца и душе узвиквемо: Вечна им слава, мир и покој пепелу њиховом! Завршујући трећу своју реч и одајући вам хвалу и евоју захвалносг, позивам Вас, да, заједно самном узвикнете: Да живи нага Врховни Командаит ТВ В Краљ Петар I, који нас поведе у овај свети бој! Да живи наша Велика Србија! Да живи њена храбра војска! Да живи српски народ који одгаји овако храбру војску! Командант, Престолонаследник ВиМНДЗр С. р.

РЕЗЕРБНИ ПЕШАДИСКИ П0ТП0РУЧ1ШК ПШР КУНОВНИЋ, Ј37иак: са, ЗЕС 37 з^а,н®ва. Резервни официри одлично су се показали у овом рагу, а сами активни официри признају, да су њиховн другови из резерве, ништа мање од љих, допринели иашнм ратпим успесима. Једап од тих резервних официра је и млади Куновчпћ, који је био те среће, да са својим водомиз 7. пешадијског 11 ука први пређе границу. У борби па Нагоричану Куновчић је својом неустрагаимошћу импоновао својим војницима. Ту је и рањен у ногу, од које се ране исцелио и већ се вратио у своју команду, да свој нсивот и своје знање понова стави на I расположење Краљу и Отпџбини.

Домен Отнлијев; 1к1ехи Н1 |мши У свечано рухо обуди ме мајко , Окити ме двећем, као негда пгто си , Крај одра ми седи, задњи делив дај ми, Задњи пут ме благо помилуј по коси . Запевај ми песму сунду и слободи , Песму која диже и болне оздравља , Песму о животу, који слави води , И ловоре плете победнога слав.ља . Погледај кроз прозор, дан како се блеска, Како двет на цвету у роси ужива , Гле и моје драге, како се кроз цвеће , У поздравље дану мило осмехива , Закићсна рујним ружама у коси , У одећи лакој попут магле сиво , Поздравља ме мило, осмехе ми шаље И с осмехом тајне ватрене деливе . Ево је где иде .. све ближе и ближе , И грли ме страсно .. ах животе џови ! . Мајкб. мила мајко, задњи целив дај мп , И деливом нашу срећу благослови . Бдиже, ближе драга, докле дан не гасне , А кад гтадне вече, моја срећо рана, Поздрављаће нагау љубав звезде јасне , До новога јутра, до новога дана . Тако !.. ходи .. ходи !.. нек пољуби нагаи , Пркоее пољ_убу, од кургаума врела , Што ме тако гуши ... д ага , добро моје, Оките ме двећем, око хладна чела . Оа швгначког Иипорад М. Петровић.

Мнхамо Јовичић поднаредник треие четв, трећег гатаљона 7. 11УКА ПОГИНУО 1Р. ОКТОГР-А НА СТАГОМ НАГОГИЧАНУ