Балкански рат

Страна 76

БАЛКАНСКИ РАТ

Број 5

1јн| пт!ц — јукак

АРТИЉЕРИСКИ КАПЕТАЧ ИРВЕ КЛАСЕ I Живко Бтојковић ЈУНАК ИЗ ИРОШЛИХ РАТОВА

Тежишге кумановске битке било је на Младом Нагоричану, а најжешћу ватру ту је имао да издржи 18 . пук нарочито две његове чете, којима су командовали пок Љугомир Ђорђевић и тешко раљени Павле Јуришић-Штурм У једној од тих чета, којима ће се српска војека дичити ва сва времена, бао је водник пешадијски потпоручник Јвврем Ж. Стојковић , који се на крваву кегдану показао доетојан син свога ода, проелављеног јунака из оба ранија српско турска рата и српско бугарског рата пок. Жив <а — црног Жице, артиљеријског капетана Поносећи се што је дете јунака млади Јеврем је био неустрашим тамо где је смрт немилостивно косила. Када је један од највећих хероја овога рата, пок. Љутомир пао потпоручник Јеврем га је па својим рукама прихватио, а чету је не само задржао но ју је умео својом смелошћу да одушеви на нову очајничку борбу, да освете свога омиљеног командира. Потпоручник Јеврем је тек поошле го-

ПЕШАДИЈСКИ ПОТПОРМЧНИК Јвврвп Ж. Бтојковнћ ЈУНАК СА МЛАДОГ НАГОРИЧАНА

част војсди, којој иринада. Када је један од учесникд овога рата хвалио држање, храброст и способност младога Стојковића један од прослављених јунака из врошлих ратова са задовољством је рекао: „Вије чудо, такав му је и отац био! ! ‘ И одчста у овом рату Јеврем се својим држаљем показао само достојним сином једнога јунака, који је и непријател.у импоновао, те је љегову неустра-

дине изашао из В зјве Академије а на бојном пољ.у се показао као офидир који чини шимост похвалио и сам Врховни командант онда противничке војске, пок. кнез Батемоерг. Доносећи слику младога јунака сматрали смо за дужност да уз љега ликом прикажемо и ода му, као што ћемо се у будуће чешће сећати поред храбрих данашљих ратника п њихових простаољених предчка.

е А б о Ј н о Г А П о

Наш бмиарн унои аа номмм аамне м|1нм ) ивтиО*. Добар савитет у рату много значи, јер је у стгљу да спасе хил.адама живота. После битке на Куманову наш санитет имао је пуне руке посла, јер је на бојном иољу лежало хиљадама рчњеника, која су вапијали за помоћ. Раљеника је било много, а болничара мало, те се није. крај најбоље воље и пеуморна труда, могло на све страпе досаети. Многи рањеник изгубио је живот само због тога, што на време није дигнут са крвавог разбојишта, но је на њему онако рањен и немоћан прележао целу ноћ; а киша га је тукла пепрестано Но спасло се много, вигае но и у једном рату до сада. Проценат умирења код рањеника је мали, необично мали, а сви рањеници са Куманова већ су ивашли из болница и већина их је већ на бојчом пољу понова с иушком у руци. Наша слика нредставља како су рањенике транспортовали с бојнога поља санитетским возовима у Београд,

. Наша твоЕграфска чета на поспу: паднже теоеграф. Техничка савршенсгва у многоме су се огледала у овоме рату и благодати од технике показале су се огромне. Јецино што нисмо стагли да опребамо наш ваздухлпловни нарк, а све друго функционисало је као сат. Наше инжлњерске трупе, о којима се, из нача непознатих разлога, писало тако мало, показалс су се у овом рату да су дорасде тешком и пуном одговорности своме задатку, а наши инжињерски офацири показали су ретку спре му и велику приљежност на послу, те су у многоме олакшали дејство главних родова оружја и не мало допринели сјајвич успесима наше војске на бојноме пол.у. Све гране инжињерије послужиле су управо идеално, како се само може пожелети. Наша слика представља војнике телеграфске чете, који на бојном пољу намештају телеграф и телефон Један од њих је наш друг по перу Вељко М. Мушицки, секретар грађевинског оделења ошптине београдске.