Балкански рат

Број 5

У СЛИЦИ И РЕЧИ

Страна 77

БДДКДНСКИ РАТ — У СЛИЦИ И РЕЧИ 4 .) Полазећи у бој нама јепрво иа уму билодоћидо слободног изласка на Јадранско море, како би се и економски потпуно ослободилиод свих и свакога. Са страховитим напорима српска војска успела је да заузме Драч и Љеш и да целу обалу од Црне Горе до утоке Шкумбе ослободи и прокламује на њој власт српске краљевине. Пролазак српске војске, дринске и шумадијске дивизије другога позива кроз непроходне, неиасељене, сметозима засуте пусте крајеве Албаније долази у реднајславнијих војничких подухвата, успешно изведених Ми смо о том хероизму српске војске која је у овом походу показала, да њеном продирању ништа и нико није у стању стати на пут, већ говорили и у неколико га и у слици приказали а накнадна ће о томе бити и више речи и више слика. Од освојених пристаништа Драч је најважнији. Њега су још на пет столећа пре Христа основали Кооинћани и дали су му име ПрМатпов. Римљани су га назвали Оиггћасћшт и за њихове владе био је главно пристзниште провинције ЈНупа Ргаеуа1ћапа. Помпеј га је изабрао за главно табориште и позвао је цео сенат из Рима у Драч и ту је Цезар добио две победе. По поде ли римскога царства Драч је припао источном делу и у четвртом веку био је на врхунцу своје славе и мо ћи. Тала је био не само главно место Новог Епира но центар целога западнога делаБалканскога Полуострва. С Византијом је имао везу великим добрим друмом. У шестом веку је Драч био престоница краљице Амаласунта. Византиски цар Михаило Дукас га је за неко време подигао на војводину. Доцније су му се ређали као господари Нормани, Византија, Мљетци, ФилипТарентски, Навари и Анжујци. Под Турцима је био четири стотине и десет година, од 1502 до новембра 1912. када је на њему победоносно пободен српски тробојни стег. Турци су Драч, који има пуно услова за напредовање потпуно занемарили Некад цветајуће морско пристаниште српска војска затекла је као блатњаво, напуштено, бедно приморско сиромашно месту. Па ипак се из Драча извози за два милијона динара, а тај ће се извоз под нама силно подићи и Драч ће под српском влашћу бити опетшто је некад био. Драчка лука, коју представља наша слика, када би _се ишчистила могла би се употребити и као лука за убојне лађе и то је један од јаких разлога, што су се наши непријатељи упели из петних жила да Драч не буде наш. О Драчу се у нас мало зна те ће бити од интереса, да га, по опису наших војника, речима насликамо, јер је он једна од наших највећих, можда и највећа добит у овоме рату. Драчко пристаниште је доста пространо, чисто и

ДРАЧ, српско морско дриетаниште

насуто набијеним шљунком. Од њега иде главна улица, кроз цео град. Улица је уска, али доста чиста, насута такође набијеним шљунком, а са обе стране има мали тротоар. Одмах до самог пристаништа, са леве стране, пружа се парк — шеталиште — са доста дрвета. Тувидите крајем децембра и у почетку јануара бели цвет од бадема, тако да се цео овај парк бели. У пристаништу лађе и многи чамци. Око пристанншта су највеће куће магазе, дућани и државна надлештва Одмах преко пута од шеталишта нчлази се на три спрата велика кућа, пређашњи турски цћумат а сада српскадивизија и окружно начелство. Први спрат ућумата, као и први спрат поште, озидани су на сводове, те кроз њих иде главна улица у град. Око ућумата многојелепих кућа и магацина. Пре 30 година у Драчу је било само око 400 кућа, које су биле од слабог материјала, али доцније Драч је знатно напредовао. Причају. да су све куће око пристаништа подигнуте за ових 30 година., С обе стране главне улице свеје дућан до цућана. Дућани су пуни свакојаке робе из свију приморских градова. Ту су: бакали, дућани са колонијалном робом, пиљари и мпоге занатлије као: пекари, обућари и т. д. Ту је и неколико лепих кафана, међу њима и један хотел,а друга два хотела су парку. Кад се погледа Драч са града, виде се велике зидине, остатци од некадашње тврђаве, а цео Драч дели се на махале. Она махала, која је до мора и пристаништа, а која је у старој тврђави, зове се Јалија , Она је најнасељенија; у њој је глаВ' на чаршија многе занатлијскерадионице, дућани и кафане. Одте махале на северо заЈ 1 зд уз брдо, куће су за становање и ^око сваке куће мања је или већа ограда — двориште. У скоро сваком дворишту има по нека маслина, смоква, бадем наранџа или лимук. Наранџз, у ово зимње доба, врло лепо изгледају на дрвету као да га је човек окитио великим, жутим „сеферинима“. Наранџе се беру ових дана и сада су у Драчу врло јефтине (три комада за пет пара) а тако их много има, да се деца по сокацима играју њима. Изван града је махала Топаиа , која лежи на северној страни од града или главне вароши. То је махала направљена од пре 25 -30 година, у њој је грчка школа амам и два парна млина. а ту су и разне занатлије као: ковачи, казанџије, кујунџије и т. д. Грчка школа је врло лепа зграда и у њој је сада војна болница У тој махали има и неколико приватних лепих кућа, као: кућа браће Ђурашковића, хан једногГрка, кућа Амит-бега. Од махале Јалије уздижа се мали брег, који до половине заузима гврђава, а изван града јужна страг.и тога брега до махале Топане зове се Пала. Друга сграна до мора зове се Калма. Обе ове махале насељене су Србима Бошњацима Мухамедове вере, који;су овамо дошли после уласка Аустријанаца у Босну, а који и овде говоре матерњим језиком српским, а врло мало или никако неразумеју турски или арнаутски.