Балкански рат

БАЛКАНСКИ РАТ

Стр ана 122

Врој 8

Бвн за једног. — Сличнца о разорушу дивљнх Арнаута — < 3 'Када су то довршили примети војник Станко М. Лотковић да им нема друга Милосава Вучковића и извесги о томС паредника Грубача замоливши га за дозволу, да изађе ив куће, нађе Милосава и доведе, јер је Милосап као стражар био постављен близу те куће, али пије хтео да иааусти своје стражарско место пи по цену живота. Брзо као муња изашао је Станко из куће, отрчао месту где се иалази Милосав, али када је стигао на пеколико корака до њега, два куршума ударе Милоеава и он паде мртав. Милссав је био на таком месту да му ниеу могли прићи ни с јодно страпе, јер двојицу који су покушали да му приђу, Милосав је убио и нађени су близу] њега мртви. Видећи то Арнаути су му доскочили тиме шго су му пршпли нреко крова куће, код које је стајао и се крова гађајући у главу убили га. Стаако притрчи убијеиом Милосаву дохвати му пушку и почне скидати фишеклије, али и њега зрпо удари у руку којом јо ски дао фишеклију, но он другом руком доврши скидање, и тако донесе и пушку и муницију убијеног. Даље Грубач у своме писму у кратко је изнео цеду борбу у току д а н а, јављајући, да је још свега један лако рањен, а исто време извештава, да су сви војници као и он решени нре да изгину, па и сами да (е убвју, него што би допустиди да падну у руке Арнаута. Извештава да су своју одлуку потврдили заклетвом причешћујући се хлебом и вином. На крају моли, да се погаље брза помоћ додајући да Малисора има највшне до 603 људи, а наномиње још и то са које стране може да се најзгодније приђе селу, као и да се по доласку трубом јави трупа уговореним знацима. Толико је извештај гла ио, а доцније се тек сазнало, како су провели затворени у кули ови храбри војници скоро 30 еати. Поред нападаја пушчаном ватром које није могла њима досадити, пошто је кућа сазидана од самог тесаног камена, а зидови дебели скоро метар, војпици су морали да буду стално на опрези да Арнаути не запале кров од куће и да их све не угуше димом и ватром нопале, Што је могло изгорети изгорело је, па су онда, у више мах ова пробали ди запале и опседну ту кућу. Успели еу чак једном да занале један ћошак, али су војници пробилн таваницу и туда ноеили воду на тапан па гасили. Колико је очајна борба била видело се по зидовима и таваницама. Поред тога требало је стално тешити жене и децу, која су од страха премрла. Старац Сава причаоједа је он силазио с времена на време на други спрат и ту од туге плакао са децом, а после иде на трећи спрат и пева са војни-

цима, јер је наредник Грубач наредио, да се стално пева по која јуначка песма, У току дана више пута позивали суАрнаути војнике на предају обећавајући им слободу, али се ови нису хтели преварити. Другога дана, 31. октобра, у 7 сати пре подпе успео је паредник Грубач да ношље своје писмо, о коме смо говорили да је предато у Брбену комапдиру 2 чото. То је пиомо из куће изпела мати учитеља Ваеилија на тај начии тнто га је метпула испод косе. Кад је из куће изашла и ношла кроз село Арниути је ухвате и сву претресу али ништа не нађу, па како су је као жену пустили, оиа брзо отрчи у село Богдево преда писмо једиом младаћу и овај га је однео даље. Када је дакле командир послате чете прочитао иисмо и увидео у каквоЈ се оиасиости патрола налази наредао је да чета крсће што брже, те да избије на Богдепску косу. Ово кретање извршено је са иајцоћом опрезноптћу пошто се могло веровати да ће Арнаути' посеоти Богдевску косу. Бише од јсдног п по сата трсбало је па да цела чета избије на косу, која је изгледала потнуно слободна, али тек што се чета прикупила одјекнуше иеколико пуцња. Осм атр а ј у,ћи свуд около приметили су војници једну патролу арнаутску између ј е д н о г крака право према месту где је чета избила. У колико је магла и киша отежавала кретање ове чете, учинила је исто толику услугу, јер ова па трола арнаутска није могла спазити долазак војске те да псседву Богдевску косу, са које се једине може успешно бранити село, у чијем је рукама овај положај постаје господар села. Без обзира на испаљених неколико плотуна ове заседе командир је баш на томе месту издао заповест за даље кретање и борбу. Одвојио је половину војника и дао их воднику' Бојовићу да са њима крене десно али т ко да постепено обиђе око крша на коме је било тих неколико Арнаута, а по том да окрене право ка селу Кракрници без обзира на ову заседу — патролу, већ да се упусти у борбу само ако буде имао пред собом јачег цротивника, иначе да форсира напред. Са другом половином чете ко мапдир је кренуо лево држећи се гребена Богдевске косе. Кретање је ишло одвећ сноро. Снег је био на гребену — преко колена, — није било ни стазе ни пута нити какве пртине, а ветар са кишом дувао је са Кораба ираво у очи и лице. Кишне капљице ударајући у чело и образе боле су као иглице и ледиле се по телу и оделу. Да би се правац одржао. јер је с времена на време наилазила и гуота магла сам командир ишао је напред и водио своје храбре војнике, који су за њим колоном по један корачали 0 времена на време посматрао би комавдир кретање своје друге получете али је брзо услед магде изгубио из вида

ва к|вззоп разбоНУпу

Мртви леже коњи по пољани.