Балкански рат

Врој §

'У СЈ1ИЦИ И РЕЧИ _____ ___ Сг рана Ш

и није више видео све до појаве њене над селом Кракорницом. Сада је командир поред датог му задатка имао још једну бригу и мисао, како ће му проћи то друго оделење. Бојао се да не наиђе маглом на какву заседу, али се тешио тиме што је веровао у храброот и опрезност свога водника Којовића. После замореног маршовања кроз снег, шибани ветром и кишом стигао је командир са својим оделењем до краја Богдевске косе и ту десно пред њим преко једневелике јаруге указа се село Кракорница. Маршева колона на мах је претворена у стрељачки строј, који је постепено помицан напред док се није дошло на најзападнију тачку. Ту је командир половину својих војника кренуо тако да до1)у по могућству у вгзу са оделењем КоЈОкића, када се оуде појавио, а са другом половином од 75 војника остао је на месту очекујући појаву друге полу чете. Како се пак иета нигде није могла спазити,то је комавдир тачно у 12 сати у подне наредио да трубе огласе уговорени знак. Тада је требало да наредник Грубач истакне барјак накући гди су опседнути. Бу, или они нису чули трубу, или се барјак са те стране није видио, тек командир је и без тога познао кућу, јер јо била она једина између других иогорелих и то у оном делу села даље од њега. Дакле куће у којима су били Арнаути биле су ближе стрељачком строју. Зато је командир наредио отварање паљбе и то плотунске но десетинама. После неколико плотуна осула се пушчана ватра како од стране Арнаута тако и из опседнуте куће. Пошто ое приметило да метци Арнаута немају успеха вити могу из њихове низине да имају поготке, то су етрелци — ова четвртина од 75 људи продужили стојећи плотунску паљбу у куће и ограде иза којих су Арнаути у селу били. Друго оделење од 75 људи кретало се десно у поток, а затим почело излазити на вис према селу са источне стране. После борбе од једнога сата ослабила је непријатељска ватра у селу и приметило се комешање, али се спуштање у само село није смело још наредити пошто није било довољно људи, а сем тога тада је наишла тако густа магла да се једвамогао разпознати стрелац на 5 — 6 корака. Пред сам ночстак ове магле једно зрно турске брзометке удари командира у ногу, пробије чизму и ногу лако повреди, али је овај енергични и храбри командир остао све до краја на свом месту. Када се магла ночела с времена на време подизати, чим би се село угледало иастављана је наљба, а нримећено је, да се поједИне групе Арнаута крећу у један поток ка планини Корабу. Магла ее нотггуно дигла у 2. оата и 30 минута и тада је комапј»ир, видео каке се појављује друга получета у борбепом цоретку над еамим седом северо-источно, више једног крша. Трубач је дао знак за наљбу. Тада се тек огвори права и крвава борба са свију страиа тако да су Арнаути после борбе од 2 часа били привуђени да бегају из села, Са овију страна војиици су журно наступили и у 4 сата по подне село је било у нашим рукама. Прва брига свијубила је да дођу до куће опседпути^, који су довикивали своје другове, и када су пришли кући издетешс мучсници пред своје сиасиоде. Грљешу и љубљењу не бетпе краја и ако су се растали тек пре два дана. А кикви су изгледали наредник Грубач и његови војвиди? Испијени и бледи од неспавања и умора, а сви огарављеии од дима и ватре. По селу свуда видили су се трагови борбе, а још више трагови ггљачкаша и паликућа. Српеке куће биле су скоро све упиштене и опљачкане. Наређено је одмах да се поставе страже у оелу И око еела, поред тога што је једап део дуго остао иа нредњем иоложају, за случај да Арнаути ночву нонова борбу. Затим су паши војници достојно осветила поиаљене и Поробл»еис куће наших Срба. Патрола је, као што је већ напред речено раније имала једног погинулог и два раљена, а сем командира чете није пико рањеи. Од арнаутеке страпебило је 54 мртних, а било их је по казивању мегатана преко 600 људи. Погинули Војник јунак Милосав .ВучковиК сахрањен јс сугра дгш 1. новембра код цркве Еракорничке, испра ћен и оплакан од свију војника и сељана.

Првог новембра но подне чета са патролом вратила се у Ханове Маврово дочекана најрадосније од својих другова. Малисори пак пошто су сзој први покушај скупо платили нису впше покушавали да пређу преко Корабате да буне и пале села у Горњој Реци Батаљоп се бавио у Хановима Маврово до 17. новебра, када је кронуо нреко Галичника да се сва села Горње и Мале Реке предаду и положе оружје. Герња и Мала Река броји 56 села а у њима, сем Галичника, живе многи најопаснији Арнаути дибарске крајипе, коЈ - е је Орбо већ научио реду и поретку.

Н»1 ј|НЏ

Пајор НИКОПА I Н№ КОМАНДАНТ ТРЕЋЕГ КДТАЉОНА 1 7. 'ПЕШАДИЈСКОГ ПУКА Мајор Илић је оддичан школски официр,који ее истакао и својом писменошћу и књижевним радовима. Но изгледа, да му је то била препона у каријерн. Док су његови другови, много мањс и стручне и опште спреме, данас пуковници, он је још мвјор у пензији. Свесан да Отаџбина захтева од њега жртве он, који је у миру командовао пуком, присгао је да у рату води батаљон и свугде где се појавио са својим храбрим војницима показао је успеха, и доказао, да је у миру неправедно запостављен. Дапас је његов пук под Скавром и желимо му, да се и тамо одликује као на Шемници и да се жив и здрав врати својој дечици, којсм га је Бог обилаДо обдарио,

Зепан јв таии... Један бугарски комита нападне у Скопљу једнога му хоџ-ира и без стварна повода опали му шамар. У близини седеси јодан наш војник пприлети коМиТи, па га наиадне, како сме тући мирне грађане. Бугарин ее нађе у небраном грожђу н зачуђено је гледао, како је то могућс, да српски војник брани — Турчина. И док је Бугарин ћутао, узео га је у заштиту —■ мухаџир. — Немој га гонитИ, Србине брате, није он менеударио. — Како није, ка'да је на моје очи. — Није он! Земан је мене ударио, рече мухаџир пун резигнације и готов на трпљење, јер земан је њихов прошао и нов дошао.