Балкански рат

број 9

Страна 139

У СЛИЦИ И РЕЧИ

кишом од камења. Кула беше разрушена, а Рацић командова на јуриш и први излете преко бедема са ножем на пушци. — Ура! громко одјекну и четници иоискакаше иа шанца. У пуној официрској униформи Рацић се изложи непријатељским куршумима, десно од њега јураше поднар. Милан. Тск што је Рацић сишао с бедема, кад храбри Милан паде, смртно погођен, и издахну. Рацић крочи још два корака па се ззљуља. Три куршума га беху погодила у прса. Четници који беху око њега, придржаше: га а он викну „Еодите ме напред!“ Али после два корака он би понова рањен и паде. Неколико четника га дохватише и по киши од куршума пренесоше у караулу. Он је још био жив, али убрзо настуни агонија п он издану. Смрт Рацићева озлојсди још више четнике. Из центра по чеше бацати бомбе, ца скривене Арнауте, Који не хтедоше да се макну из заклона. Иушке грохтаху. а митраљези својпм „так-так' уношаху забуну код непријатења. Папослетку Арнаути бсху нотиснути пз срушене карауле и они почсше бегати низ брдо. Првп митраљез поможе напредован.е наших те тако одсудни моменат у Оорби на Лисици беше решсн у нашу корист. Онда је било 10 часова нрс подне. Међутим, борба се и даље настави. 1 Са суседних караула отпоче врло брза ватра а и истераии Арнаути из карауле заузеше нове положаје. Да би онеспособио турску караулу на 11 опрашници други митраљез сручио је неколико реденика у једно једино про зорче, које је било према нама! кроз које нас гађаху. 8а тим окрену бацати у кров карауле, јср се на таван беху попели Арнаути и иза ћерамида нас гађаху, Одједном почеше јецан по један истрчавати из карауле, а ми их паљбом из пушака дочекивасмо и обарасмо. Око 3 сата после подне пуцањ се. са турске стране умањиваше Нама со изда наредба, да штедимо муницију и да само на пуцања непријатељска одговарамо. Капетан, сад мајор, Вуловић, који предузе команду над свима после погибије Рацићеве, би лако рањен у

турског варарства

Даиашњн ијглсј Имв Нуи над којом су захвални Срби да би је сачували од зуба времена, подигли капелу.

мушицу леве руке. Он, пошто је превио рану на две на три, лродужи и даље да командује и да сам даје примера личне храбросги. Око 5 сатп после подне почесмо напад појединачпом ватром из другог митраљеза на караулу Гуриште. Ту смо били боље среће, јер њихове пушке не могаху, да дејствују добро на толику даљину, док је наш митраљез косио. У том почеше из карауле износити и рањене. Четници свн беху на својим позицијама и за време овог спровода сипаху ватру на непријатеља, кличући: — Ово за Рацића, ово за Милана и т. д, ВеН око 6 ча • сова борба пре стаде п свима се четницима изда заповест, да се првкупеу караули и шанцу око ње. Бедемп од шанцаутврдише се митраљезом, мртва се стража рсзмести свуда у наокоЛо, а ми уфосмо у караулу да дремајући прибавимо себи малко одмора. Тако се заврши борба на Лисици, у којој изгубисмо 10 мртвих и 5 рањених, а Арнаутп преко 100 мртвих, док су рањснике повели са собом. У борби су учествовали четници: Бабовић, чиновнпк Железничкс Дирскције, Урош 1 Јетровић. чиновник Железничке Дирекције, Љубиша Врсаловић, чиновник Железничке Дирекције, Јован Бркић, трг.; „поп. Јаков“, наредник Власта Радовановгф, студ. технике, Сања Жи вановић, ст. технике и др. Митраљеско одслење предводио је поручник 2. пешадијског пука Радисав Николић, а као његов помоћник био је поднареднигс 10. пеш. пука Драгољуб Фелба. У том одепењу били су ови четници: Милан Милошевић, ст. филозофије, Страшимир Милетић, пра* вник, Стсван Грчић студент Трг. Академије, Светолик Ивановић, техничар, Јован Гаврић, банк. чињ, М. Мојић благајник Грађанске Банке, Вукашин Петровић сгудент Трговачке Академије, Цветко Брајовић, правник, Милутин Милић банкарски чиновник; Бора Вујић, студент и Живко Туцаковић, тех* ничар. Четници су се сви показали хра бри, а митраљеско оделење добило је у Приштини писме* ну похвалницу од капетана Вуловића и напојницу.

Ћ е л е К у л а : коју су Турци зидали од глава славно палих Синђелићевих хероја на Чегру 1809 .