Балкански рат

број 0

Страна 140 ПАЛКАНСКИ ПАТ

Иилојко В. Веееаиновић — Пногозаслужни родољуб као вешт, разборит, одвећ храбар и неустрашнп борац Скорих данч смрт нам је уграби.па .едног скромног а многозаслужног јавног радника. У Делиграду у своме родном крају, поспе дуга и таика боловања преминуо је Милојко Г>. ВеселиповиI, конзул у пензији, један од најбољих наших познавалаца Старе Србије и Македоније, прилика и људи у њима. Смрт њсгову забележили су наши листови, али нису довољно истакли значај овог скромног ч'века, који се одликовао и као просветни и као књижевни и као политички радник и као ратник на бојном пољу. 0 раду Милојка В. Веселиновића могла би се исписати вслика књига и ми чврсто ве рујемо, да он неће остати без тога поменика. Ми ћемо га се данас сетити само као ратника, јер јс данас ратно време, а као јунак најмлње је био познат. Но место да ми истичемо његове војничке врлине и |атне успехе пустићсмо, да га као војника карактерише и представи његов командант и учитељ, нознати велики родољуб срп ски Милош С. Милојевић, који је пок. Милојку издао овакво увереше: На молбу господина Милојка Веселиновића родомиз села Јасења —Делиграда—среза и округа алексиначког а садањегписара начелства окр. чачанског, подписани уверава сваку надлежну власт и сваког оног, који су о томе надлежни знати, и то: 1, Да је г. Веселиновић, по предЛогу потписанога, од 15 цецембра 1877 г. № 5048 утврђен у чину гоборн и ко — командира—копаоничког табора—батаљона—а у дружини —кору- -Дежевско — Ибарској—ус та шкој. 2, Да је као таборник поменутог табора биоу свима борбама, у ко јима је његов табор био уведен у Подибарју, на Копаонику и т. д. а нарочито се одликовао у борби 2. јануара 1878 г. на Кнежевом Брду , [Ј1озну и т. д. те је као храбар и неустрашим борац и као вешт и разборит старешина по предлогу потписаног одликован Таковским Нрстом V степена. 3, Да је не само био у поменуТој дружиии —Кору за сво време нашег другог рата с Турцима и докле је војска наша била на граници, него је био и у првом нашем с р п с к о-т у р &к о м рату и то 1876. године у Добричу а у дружини кору— Моравско - Добричкој, добровољачкоусташкој и на Рашци 1876 77 у дружини Рашко—Ибарској, добровољачко усташкој и одлчковао се у свима борбама у којима је учествовао на Рогозни, Вучијој ЈЈокви , Берберишту, Змијињцу. Г. Крњину и т. д., као одвећ храбар и неустрашим борац и као врло вешт, војнички подпунце спремљен и извежбан, одвећ строг старешина, те је по предлогу потписаног и одликован сребрном мецаљом за храброст. 4, Да је по предлогу потписанога, актима на то односећим се био одређиван за заступника потписанвм,

за време једно-месечног његовог осуства у нашем првом српско турском рату и вршио за то време држност заповедника—Команданта — Рашко ибарскоЈ— добровољач о-усташкоЈ дружини и Ш класе студеничког батаљона, а тако исто и у другом нашсм рату заступао нотписаног такође по предлогу његовом, за време његовог путовања у Ииш по позиву Врховне Команде, као заповедник Дежевско ибарске—усташке 1 37Д дружи■ ие, оба пута за време 'примирја, на потпуно задовољство подписатога, па које зато, а које опет што је се као заповеаник—командант — појединих бивших таборишталогора, у оба наша рата, као на Нрстишту, Дрењском Пољу, Ступу, Деиоспвикима, Граннчанима, Кнежевом Врду и т. д, одликовао свима врлинама, које морају битп својствене једном разборитом, справедљивом, војнички извежбаном и развијеном - интелигентном — војеном заповеднику — предлаган је потписаним за чпн иоча • сног пешачког потпоручика и то у оба наша бивша ратп. 5, Да је по предлогу потписаног, 1878. г. одликован Ратном спомечниоч \:ао борац 0, Да га потписани може, са светлим лицем препоручити свуда н свакоме и као храброг и неустрашимог борца и као врлог војиички извежбаног правог војеног старешину V као врлог всликог родољуба и радника српскога наро чито у Правој Србији, за време Турске, као најбољег и најдичнијег нашег бив. учитеља у Врањи, који је се и као млад и пзображен син Кнежевине Србпје, добровољно излагао највећим н грозним опасностима, па и за сам свој драгоцени живот и из сопственог увиђаја и побуде. Бивши заповедник — командант — Добровољачко — усташке--моравско добричке дружине 1876. г. Добровољачко—усташке — рашко —Ибарске дружине и III кл. студеннчког батаљона 187 6 /? и Дежевско—Ибарске усташке дружине-кора 1877-78 год. 8 Бовембра 1880. г. у Веограду Милош С. Милојевић На уверењу је велики печат од црвеног воска, на коме је (а то је било пре Прогласа Краљевине) у средини велики Душанов двоглави орао са краљевском круном над главама и раширеним, а не скупљеним крилима, а око орла натпис: Печат Срба добровољаца за уједињење Краљсвине Србије 1 876 г. После рата. у коме се тако одликовао, пок. Веселиновић се посветио данашњој иовој Србији у којој је дуг нмз година с врло келиким успехом радио на нашој националној ствари и натом пољу стекао заслуге, којеће њег овом имену сачувати трајан спомен у српском народу. Веселиновић је нашу књижевност сбогатио прилозима знатне вредности, а иза њега остао је прикупљен драгоцен материјал. Нека је светао спомен и вечна слава Милојку В, Веселиновићу, великом родољубу српском, вештом и разборитом војничком старешини и одвећ храбрпм и неустрашивом бо; цу! Слава му!

® . .. « 41

! Милојко В, Весе иновић КАО ТАБОРНИК (КОМАНДИР) ТАВОРА (бАТАЉОНА) У ДЕЖЕВСКО ИБАРСКОЈ УСТАШКОЈ ДРУЖИНИ (КОРУ)