Балкански рат

У СЛИЦИ И РЕЧИ

Страна 141

Број 9

Погибнја наредмка Ђукпића — Једна Епнзода п борбе на Брднцн. Уз слику младог хероја српског ЖивоЈина С. Ђукића, питомца Војне Академије, да проговоримо коју реч о овом идеалном младићу, да. се види како за славу српског имена пада узданица наша, омладина и цвет српског племена и како је скупа слобода, коју својом крвљу народ српски откупљује. Г1ок. Живојпн је рођен 2. марта 1893 год. ју Краљеву од сца Сретена Д. Ђукнића, свештеника п члана жлчког духовног суда п матере Даринке. Одрастао је п школовао се у и ачку Бпо је увек пажљпв, у|гтпв према свакоме н до крајних граница послушан. Био је то честиг дечко из добре куће, кога још нм науснпце не бсху огариле, а који се још тада заносио патриотским огећајима и националним идсалима свога народа, Такав ступп и у Војну Академију из 0 разреда гимназпје Б1) годпне. У Академији ]е био прпмергн војннк п ђлк Свети рат за ослсбо ђење своје бргће одведе п њега као поднаредника у боЈне редове. Он н ње гсвп лруговп бише раско ређени по пуковима п тако Жпвојин постаде ађу тант 3. батаљона 5. пешадијског пука II позпва народнз војске. И ако млад као капља он пође у рат, где га света дужност позиваше. При поласку на 1раницу сетио се он тада свога ступања у В. Академију, сетно се полагања испита, а највише му тада падаше на ум тема из српског је зика „Хсј трубачу" коју је радио. Та пссма га је садп потгсћала на стварност, која пред њим стајашс н он одушевљено са осталим друг( Впма иолзте бр: ћп у помоћ пс би лп сс једпом нар , ш! пдеалп остарилп. 11:1 ббјном п- л.у су б 1011 СВОТ. 1Бсгона луша гппшала јс у срсћп II ако одушсвљен г.ојппк он јо ппо нежан спн п укск сс ссћао (војпх роднгсл.а п рсдосно пм ипсао пз свлког мсста. II свс што : пх моглп казатп сада па овомс мссту о његовом жнвоту иа б 'јном пол.у бпло бп ирозно п пепотпуно. Њз1ч.па ппсма гозоре о томе п с тога ћемб пх бгр у неколпко цНгпратп, јср његова ппсма то су читави прплозп за п Торпју рата, ако ћп бптп п једног блтаљона. На основу тпх ппсама ја вадим да.тс овс рсдовс. Следујућп раскореду пок. Жпвојпн је отшпао у ВI љсво п нпјс пмао вре.мсна нм гвојој кућп да свратн тс да се са .својима вплп, да сс гпздравп п да узме благо слов спојпх родптеља. Пз Ваљсва и.егов пут са војском бпо је преко Мла дсновца на стлр.у српсгу границу и заусгавпо се код ка.1 аула: „Брванпка 11 п „Сикпрпчо". Пук у коме је био пок. Живојпн долазио је у састав треће армпјо п чим је сбја вл.ен рат оип су прешли границу п 3 батаљон био је десна побочница и наступао је ка Пришгини, која је и освојена; а 11. октобра тај батаљон, у коме је пок. Живојин био ађутант одређен буде да из Ириштине иде у Косовску област н да разоружава Арнауте, што је и извршено. Тада су разоружана села: Белошево, Белочевац, Браголија, Мала п Велика Слатина Ариље, Пошозетин,

Мангура, Медвеђа, Вршевац Чучуњаге, Добријево, Јенаф Добрања, Гланица, Лелетићи, Радево, Рујац, Торина и др. Свуда је у тим местима пролазио пок. Живојин са батаљоном и где се нису Арнаути хтели мирним путем предавати и оружје полагати вођена је борба док су савладани и оружје покупљено. Тада је он писао оцу поред осталог и ово: „Да знате како је дивно српско Косово, које се пружило као длан од Приштнне до Качаника па човек не може да га прегледа. Ја га сада знам целог и сва места на њему.“ Внтешкп јунак нпје знао да ће за слободу Косова своју невпну крв тако брзо пролити. Са Косова његов батаљон отишао је у Ђаковицу, пред којом је био опет у борби 22 октобра од 10 часова пре подне, добчасовапо подне, када је Ђаковица пала. Леп је бпо гцизор за време јуриша" писао је он „који је почат са 8.0 метара а требало је прећп реку, која је имала впсоке обале. Војници хтедоше да т;аже ниску обалу, али мој командант (Стеван Перовић) лрви скочп, а војницн за њим. Ја сам тада командовао једним водом, чији водннк беше заостао позади због изнемоглости. Пред јуриш, а на пзљбу наших гопова Црногорци су дошли из Дечапа и ушли у варош.“ Колико војничког у озим речима има, то може сваки оценити и колико л^убави према своме послу, за који се тако предано спремао Он је летео управо и њсгова млада душа није знала за страх и погибију. Из Ђаковице његов батаљон кренуо се 28. октобра за Сан Ђовани, та мо . .. на српско море, о чему је Живојин вечнто сневао Та :о су нрсшли свс оне нечувене тегобе на томе путовању п 3 ПоВембра, на сачом овом путу, пмалп су борбу са Арнаугпма на Чша Гурнгу, а в.ћ 5 новембра борплп су сс код |рада ЈБсша Борба .јс трајмла од 1л часо-ва прс подн.с дм 4*/а ч \са по подне, док се нпсу нај :ан, Турцп предалн п српска је војска ту зпробдла команданта града, 31 офицпра, 59 иодофнцпра 1200 војншга. У тој се борбп Живојин нарочпто одликовао (во'ом храброшћу п тада је унапређен у ч.лн нарсднпка. После прпмирја настаде опет Оороа п сад видимо Живојпна у борбп са Турцима у селу Дајчу, а затпм 2-). јануара п у борбп кол Скалра. Ту је тешко рањен на смрт п однет у Љеш у болницу у ко'ој је 28. јануара 1913 г. 10'/г часова нре подне својим тсшким ранама и подлегао. Родитсљи су телеграфскпм путем одмах извештсни, а ускоро за тнм школски друг његовог' оца г. Ђарђе А. Хаџпћ, протојереј војнп Дрпнске Дивизпје II. позпва, писао је опшпрно о његовој погибији. Ппсмо гласп: „После срећна и скоро без икаквих жртавн заузећа Барбпруше и Вушати са сслима истих 1.мена наређено је, да се нзврши ноћни напад на Брдицу, која има модерна н јака тсхничка утврђења. Напад Је почео 27. јануара у три и четврт часа по поноћи Борба је била веома јака и тако рећи, очајна У тој борби учествовао је и твој Живојин. Она је трајала до 6 часова изјутра После једног часа почели су већ долазити по-

тада,

ф Жипојин С ЂуЕииЧг елапто нао тд Скадром мдеалп п 1 со н.е-