Балкански рат

Страна 156

БАЛКАНСКИ РАТ

Врој 10

Од Бтарца ш Бнма. <•> — Дневник једног обвезника дунавеке санитетске колоне. — Да се сви претресу иа затим пусте својим кућама наређује се комитама. Комите прилазе и дају се на посао. Они претресају Турке, а жене — буле. Код једне су буле нагали револвер у шалварама. Опа је емеета одвојена и биће најетрожије кажаена. Тај со преглед свргаио тек пред вече и онда су пуштепи својим кућама. На њих ће се етрого мотрити. Одређене су комите, којима је наређено да стално кротаре по турским малама. 22. октобра. Добили смо наредбу да идемо у Криволак, који лежп с оне стране Вардара и да чекамо да.њу наредбу. Рано ујутру колбна се кренула. Нут је и овде врло рђав и брдовит. Путовали смо преко 8 часова, док се гред иами не укава велика и ванредног изгледа, опкољена ведиким висовима и брдима варош ЈПтип. Штип је насељен већим делом мухамеданцима, остатак су хришћани. Имају више гакола и неко■ лико цркава међу којима се нарочито истичу лепотом својом цркве Св. Ииколе и Св. Спаса. Ероз с-редину вароши протвче брза и велика река Брегалница. Одмах при улазу у варош пада вам у очи величанственакамена ћуприја са више стубова преко р е к е Нрегалнице. Одавде је диван изглед. на варош. Недалеко одавде, на једном вису сазидано је у неколико реди под линијом седамдесетак лепих кућа за босанске исељенике, који су се овамо после анексије Босне и Херцеговине, у знатном броју доселили. Више ових кућа види ее ваоредпог изгледа грађевина, која јако подеећа на наше цркее. Питао сам јед ног мештана п он ми рече, да је то стара хришћанска црква, али су је Турци претворили у џамију пре десетак година. Врх тога брда покривен је неким руииама, чији су се зидови врло добро очувани на источној страни 1’екошс нам, да су то развалине града Краљевића Марка. Унутрашњост вароши није лепа и ако има великих и модерних грађевина. Све је у највећем нереду, као у осталим турским варошима. Улице су тако узане и нриве, да су артиљерија, наша колона и остала комора муку мучили да се кроз љих провуку. Од знаменитости имао бих напоменути: кеј иа Брегалници, који је величанствен и који се протеже кроз целу варош па још далеко ван ње. Велике и модерве касарне до каменог моста ваља тако исто напоменути. На крову ових каеарни сада се вију победоносне српске и бугарске

заставе. Ове су касарне биле по одласку турске војске пуне ратног материјала Пред вече смо имали задовољство да посматрамо пре■■ дају одбеглих Турака, као опо у Св Биколи. Време је врло хладно, Нрсноћишта писмо могли наћи, по хтели не хтели морали смо преноћити иоред коњичких штала на иољани. Нодложили емо велику ватру па емо ту и преноћили. Док смо једну страиу грејали друга се мрзла. 23 октобра. Зором смо кренули даље за Криволак, али сс нијс могло тамо. Прешли смо доста брда и кршева и у иодне стигосмо у неки крш гдс недалеко Бардар Јгротиче. Моот преко Бардара Турци су цри одступању срушили динамитом, те је све морало етати и чекати док се други не подигпу, Ту смо затекли сву тгашу војску: пешадију иза брда; артиљерију са својим топовима, укопаним на висовима, грдну комору иза паших ле!)а састављену од хиљадама кола; пољске болпице и т. д. Дивизијски штаб био је иа једном чифлн ку до самог Вардара. Времејекишовито и ужасно хладно. Дрва нема да се огрејемо, а ни хране људске па ни сточне. Блато до колена.Ове се ускомешало па само трчи час тамо час овамо, да бн се загрејали. Нослали смо још пре 2 сата неколико војнпка, да нам из нвјближег села донесу дрва за огрев. Нарећујеее водопој коња. Возарн забо равили на зиму и муку па трче ко ће пре извести коње и нрви их напојити на Вардару. Једзн нам се нарочито хвалио како је задовољан шго му је срећа судбу уделила, дг свога коња може вапајати ва српском Вардару. Сад тте ткали да умре само кад је то доживео. Мрак пада. По брдима се појављују пламички ватре, То артиљерци пале сламу и греју се. У иодчожју брда то сс понавља. Ватра се одржава са но једпом гааком сламе која се б!ци да се ватра не угаги. Мп смо боље среће били Наши војници донели до* ста дрва те смо велику ватру подложили. Иламен ге је лизао впсоко у вис те јс осветлио велнки круг око нас, То се са оближњпх брда одмах прпмети о па ппје дуго прошло и наше се друштвл учетвороетручц. дол ском оближп.их пешака. Киша јога увек пада. Склоипшта пигде нсма. Пмамо једаи шатор, а у кола се неможе па мука. Ове !,е.мо се ноћи дуго сећати. (Наставиће се).

ВАРДАРСКА К Л И С У Р А