Балкански рат

Број 10

У СЛИЦИ И РЕЧИ

Страна 157

] Б Д У ЈШШ 11 Р 1 ДКЦН ~~ Оеветннк Мегра еа свајоп децоп.

Међу нашим ратницима, који су у првом и другом српско - тур ском рату прославили српско оружје један ме ђу пајзаслужнијимје артиљериски капетан у пензији Никола Вујић, освајач и осветник Че гра и Ћеле Куле. У првом српско-турском рату Вујић је као млад, официр учествовао у борбама око Јавора: 24. 1 уна; 12, 22,, 23,. 24,. 25 и 26 јула, 22,. 23,. и 24 августа; у септем • бру на Погледу и на Радоњину Гробу; 4., 5.. 11. и 12. октобра на Висиоцима и Заскоку. Командант кушићског положаја био је толи ко задовољан са радом свога ађутанга, да га је наредбом похвалио као командира батгријеза равност, издржљивост и вешто руковање са батеријом, а врх тога поднео је предлог Корпусној рођена зета официра, пешадијског капетана Косту АћиКоманди, да Вујићу за његове војничке врлине Врхов- на, који је био у Јаворској бригади, и пешадијског мана Команда изјави — благодарност , што је, ваљда, је- јора Војислава Недељковића, који се ономад особито

Капетан Нинола Вујнћ 0 СВ ЕТ НИК С ИН ЂЕЛ ИЋА

РЕЗЕРВНИ ПЕШАД. ПОТПОРУЧНИК ДпекЕакдзр Ннк. Вујнћ

динствен случај у рату. У другом српско - турскоме рзту Вујић је учествовао 16,. 17,. 18,. 20 и 23, децембра 1897 у борбама на десној обали Нишаве, са браничев ском бригадном батеријом, а 1878 године 6. и 7. јануара код села Горњег Бријања и Границе и 18 јануара код села Механе. Под силним бомбардовањем Вујићевих топова пао је' Синђелићев Чегар и Вујић је био један од првих који су целивали заостзле српске лубање у Ћеле Кули при паду Ниша. Јунак из турских ратова показао се као херој и у српско бугарскоме рату у комс се особито одликовао као један од најбољих командира батерије. За хра брост показану у три рата пред непријатељем Вујић је уз јавну похвалу, уз предложену благодарност; добио и сва одликова ња, која су се могла дати једном јунаку: Таковски Крст с мачевима, златну медаљу за храброст и сребрну медаљу за храброст. Данашњи рат Вујића је затекао обрхваног годинама. Сам није имао више снаге да издржи ратне штрапаце. На бојно поље испратио је сина Александра резервна официра, сина Милоша питомца Војне Академије, чију смо слику раније донели, а који се показао достојан свога оца и славно пао при јуришу на Пришгину, и сина Војислава редова телеграфске чете, а уз то и два

РЕДОВ ТЕЛЕГРАФСКЕ Војишв Ник. Вујић

одликовао под Једреном као ко мандант четвртог батаљона XIII пука. И ако се Отаџбини тиме довољно одужио желео је још послужити ма у позадини, те се радо примио за руковаоца слагалишта VII пуковске оружне команде. Ту му је стигао глас, да му је син Милош јуначки пао пред Приштином Када му је то саопштено стари лав је рекао: — „Као родитељ из дубине душе жалим смрт љубљенога сина, а као Србин поносим се мојом жртвом за Велику Србију“. Српски народ може се поносити таквим очевима и таквим јунацима, који су прославили себе, свој род и српско оружје, чија слава неће потамнети никад, док у нашем народу изобилује људи, кој 1 су увек готови са задовољством да пролију крв за род. Капетан Вујић као дечак био је један од оних који су изазвали бомбардовање Београда. Он је био први међу својим вршњацима, који су Турке изазвали на испад и тиме приномогли ослобођењу и иредаји градова. При самом бомбардовању ВуЈић је међу ирвима био на барикадама у чети Косте Јуришића — Белопољца. Већ смо напред поменули какав је био у српско турским раговима На Јавору му је командант пуковник Бекер Белгијанац пред свима официрима честитао на дражњу и рекао показујући на Вујића:

ЧЕТЕ