Балкански рат

Сранз 158 БАЛКАНСКИ РАТ Број Ј0

— Господо, ово је јвдини командир, који је јуначки подносио све ратне незгоде, и никад ми се низа шта потужио није! Чегарски херој, који је достојно осветио Синђелића и његове РесаЕце, одликовао се и у српско бугарском рату при ззузећу Трна и Брезника и на нашем десном крилу на Сливници где је и рањен. Тому је достојно признала и Врховна Команда. Анексија Босне и Херцеговине, која је узбудила све српске духове и старог ратника је изазвала да успламти гњевом И он који је увек био међу првима где се крв лила на бојном пољу био ја међу првима, који су са подножја Кнежсва споменика грмнули и позивали српски народ у борбу за ослобођење свега Срггства И био је срећан да ту своју жељу доживи у велико ос тварену, прилажући за то крв и живот свога најмили јег чеда.

ПЕШАДИЈСКИ ПОРУЧНИК ! Миханлв — Мнпе Н. Бтанковнћ КОМАНДИР ЧЕТЕ У III. ПЕШАЗ.ИЈСКОМ Г1УКУ Поручник Станковић је један између многих Нишлија, који су у овом рату животом својим откупили слободу брату у ропству. Пребродивши ерећно кумановску битку у којој со и он одликовао са својом четом, платио је гла вом у близини Скоиља Мучки је убијен у солу Бутељу када је своју чету размештао на кантоиман по арнаутским кућама У једној кући, где су му у име предаје донудили со и хлеб, један Арнаутин га је одостраг ударио сикиром по глави и на месту га убио. Војници су достојно ожалили и осветили свох г а омиљеног командира. I Потпоручнкк Дрвгопнр I Благојввић Поред великог броја жртава од непријатељ&е пушке и топа у овоме смо рату изгу били многе официре и храбре војнике, које је поштедило непријатељско оружје, али су их нокосиле несрећне болештине Ледан од храбрих ратника кога је поштедшго непријатељско тане да би га убиле заразне бакциле јесте и млади резервни пешадијски потпоручник Драгомир А. Благојевић. Као свршени правник он је пошао у овај победоносни рат као водник у 9. пешадијском пуку са којим је учествовао у свима борбама, гато их је водила

ирва армија од Куманова до Битоља. У свима борбама Драгомир се истицао својом неустрашимошћу. Када је битољском победом српска Еојска свршила свој задатак, јер прод собом није вишо имала противника Драгомир је побтављеи за првог писара начелства округа скопљанског. Ту га стидае тешка болест, као последица страшних ратних напора. Сва настојавања, да се спасо била су увалуд. ГЈроминуо је у Скопљу 8. јаиуара Из Скопља је пренет у Београд и овде је погребен са почастима, којс припадају јунаку, који живот положи аа остварање Србинових идеала. Нска је част и слава идеалном младом Србину Драгомиру Благојевићу!

— Уз спике на страни 152. и 153. Без мало пола године су храбре наше трупе тимочке и дуиавске дивизије провеле под најтежим околностима у опкопима и земуницама испред Једрена. кога су ономад после тродневне крваве борбе јуначки на бајонет узели. Може се рећи, да је положај наших једренских бораца био најтежи и најнеповољнији, јер су били изложени свим могућим недаћзма Срећне, што се враћају у Отаџбину и то још са лаворовим венцима, ми ћемо их скорих дана моћи поздравити на нашем тлу, кога су се они тако искрено згжелели. Обе наше слике представљзју жнвот дунавске болничарске чете другог позива у Кујунли, испред Једрена. На првој је земуница, која је служила као официрска касина,а на другој је_завојиште зз време рада. Када лекгри и болничари сврше посао око превијања искупе се пред касином и време прекраћују у игрању шаха, читању новина и кибицовању онимз што играју. Данас већ те земунице су пусте, а наши војници весело се враћају својим домовима.

Кш1 је тт нјнн — Оисмо једног српеког офнцнра с бојног поља својој свстрн Драга моја сестро, Твоје мило писмо примио сам 12. т. м Тако си ме разнежила! Збиља рат грдно иромени човека! Ја, који сзм пазио на мрава и сваку другу животињу, убијао сам људе и гледао како га зрно из пушке из мојих руку обаљује; ја који сам водио људе без сажалења у смрт, претећи им револвером ко не пође замном, ја сам се твојим писмом разнежио. Хвала ти, сестро! Примио сам раније твоје 2 карте, ја сам ти писао десетак пути, али ко зна, да ли си их примила. Не можеш да појмиш, Вукосава, како ме је рат изменио. Од оног нежног Јоце постао је један снажан човек, сада се тек гојим. Спавао сам на Крстацу, пред Прилепом, 3 дана на снегу, без покривача и ватре; температура беше 12 испод 0, лед нам се са бркова, док нисмо сишли са Козјака, није скидао. За сва три дана појео сам само парче пексимита, јер висина је била 1534 м. докле ни коњи не могу изаћи. Био сам у воли код Блтоља 2 цана; газио сам реку до груди и, тако мокар, пошто потукосмо Турке, остао сам целе ноћи са мојим јунацима на предстражи Беше киша кго из кабла. Заклона нигде. Висина брда1120 м. Положај покривен лешевима. Свакога сата обилазио сам положај