Балкански рат

Страка 146

БАЛКАНСКИ РАТ

Број 10

Нашр шш\мт Једрена Нвдаи растанак.

Хајдете натраг! На тој црној њиви Коју сте ралом топовским разрили, Доста сто крви нотоцима лили! Време је, да се одморите и ви! Да ли стс лгиви остали у боју Или вас листом могиле покрише Или вас срцо и не вуче вишо Доћи у лепу отаџбину своју? Видоти оиет оца, сеју, брата, И стару мајку, нуну неопокоја, И сузну љубу и дечицу, која Питају тужно: „Где ли јо то тата?“ Крај свога старог опт.тштта еедети, У светлом кругу, уз песама звуке, И, након свега поново узоти Дочицу своју у крваве руке? На њиве, жељне, и зноја и рада, С ралицом огатром радосно отићи Сврстати бразде, па онда обићи Ројеве здатне и свилена стада? Проћи кроз забран, над ким се надвукб Застор од лишћа? Кроз сеоце бело И вотњак мали, што се сав обуко У своје цвотно, блиставо одело? Хајдете натраг! Даље ваше није! 0, децо наша, о, ратници смели, Доста сте другом лаворове илели! Време јо, да се сетите Србије! Бр|а Зј1опогле|а

Нашој мајци јави да идемо, вране! Нас ће тући огањ, снегови и тгише! Отаџбини својој у пролећне дано Доћи ћемо с венцем иобеде на гдави, Или никад вишс, Или никат; вн.: е! .Врано, иатттој мајци да идемо јави! Драганама кажи: „ Пошли су где грца Наше робљс, и где ветар мржње веје; Где ће танад врела раздирати срца, Где ће урлик смрти торити се само, Страшни помор нове гробове да сејо; 11 Драганама кажи: „Отишли су тамо!“ „Вратиће се, да вас уз победне трубе", —- Кажи натпим драгим женама и деци „Пробуде, кад опет процветају врти, Да вас више воле и страсније љубе; Ил’ .заспати тврдо на иоетељи смрти.“ 1Вп ма, вране, тако на растаттку реци! Нас предводи прошлост, будућност м нада Тамо где већ цљушти киша оштрих зрна Где потмуло грми страшиа канонада, И застава смрти лепрша се црна, Где злокобни јарам још робове тишти, А земља од бола и од крви пишти. Претци ће се наши из гробова дићи За последњу борбу! Док се диже иара Из просуте крви, даље ћемо ићи; Водиће нас сенка великога Цара; Полумесец док се не сруши у крви, Ил’ док не паднемо — последњи и први! Бниа Пандмровић

На Мадап Нагорачан! Критнчан тренутак бнтие по епмеу једног учасннка ; Капетан Стојадиновић и потпоручник Михајловић развише своје чете и кретоше се у стрељачким линијама. На четврт часа за њима дођоше чете Милана Поповића и Бранка Лазаревића, — такође у стрељачким низовима само ближе реци Пчињи. За њима се кретоше и остале чете: Деспотовића, Дебељаковића, Сарановца, Милојковићадр. Чајкановића Аћутанти Магазиновић и Бошковић су ишли са војницима и упућивали их на положај. Ови стрељачки таласи кретали су се величанствено. Један за другим, на већем растојању, изгледали су као да се креће читава бригада. Доцније су ми причали војници, који су се борили на положају, да их је сунце огрејало кад су спазили да им прилазе у помоћ наши широки стрељачки таласи. Турци су нас такође спазили и како су били повијени око нашег десног крила, које беху већ мало и потисли — одвише се према нама и почеше нас већ гађати, али са врло мало успеха. Неколико шрапнела па-

доше у наше низове без икаквог дејства, а после нас турска артиљерија није више ни гађала; ваљда није пмала рачуна да туче наше танке стројеве. Близу једне воденице сретосмо једног артиљеријског официра који нам рече, да је стање на положају критично и да ће наше две батерије пасти у руке Турцима Ми убрзасмо кретање и срећом стигосмо благовремено до батерије. Командир батерије замоли нашевојнике да мудоносе муницију испод брда, њих неколико отрчаше за муницију и осташе код батерије за све време бсрбе. Око нас су падали пушчани меци. Стигосмо већ у село на левом крилу положаја. Турци су били на 200 корака пред нама. Већ је било пред подне. У позадини десног турског крила чула се нека пуцњава. То је Степа! сену наму памети. Глас се убрзо пронесе и потврди. О! дивни човече! тек сад видимо колпко си нам драг! Необично узбуђење подузе нас све. Јадни Турци, шта ће сад бити са њима! Чисто нам их беше некако жао, видећи како се узврдаше. Из даљине у нашој позадини виде-

Џ****.****,****,**********'*

$ $ * $ *< 'К

[НГ Вр. В. Књагнњица Вјвра_ ћерка Краља Николе, која се сестрински заузима за рањене црногорск; соколе.

Л >», 5» Л >к 5* 5* Ж » > 4 , >» 5* >* ❖ >8. >» > 4 « ХК

: >* 5» >* >&

џџџџџџџџџџџџџџт