Балкански рат

број 10

У СЛИЦИ И РЕЧИ

Страна 151

У модерном рату комора је од огромног значаја, без добре коморе нема успешнога рата. Мн се можемо похвалити, да смо у овом рату имали одличну комору и одличне ксморџије, који су врло добро схва тали своју дужпост и са пуно са вести и самопрегоревања је извр шавали, те су наше трупе увек биле на време снабдеване потребама Дужност коморџије није лака она је скопчана с пуно тешкоћа, а живот им није мање у опасносги но оним у борбеним линијама, Наша слика представља једну мунициону колону, која је заноћила на једном пропланку. Цича и мраз а нигде ни сламке, а камо ли дрв цета да би се могла наложити ватра, да се промрзли војници колико толико огреју. Од мраза пуца камен, снег пада и завејава и кола и војнике, и стражар непомичан стоји на месту, на коме ће га смрт снаћи пре од непогоде но од куршума.

СД БОЈНОГД ДОЉД

Ј§ : ' -м

НА СТРАЖИ...

Живот у Бабасану

— Пнсмо једног команднра чете Велики је простор, који нас раздваја од наших милих и драгих Елбасан центар Арнаута и Београд центар српске цивилизације. Овди је дивљина, која ме ужасава, а тамо је питомина, која ме очарава Незнам чему више да се чудим, али најбоље је не чудити се; чудна је ово варош, а још чуднији становници; све остале вароши цвеће су према овој. Ја сам прошао: Приштину, Гиљане Скопље, Тетозо, Госгивар, Дебар, Велес. Прилеп, Битољ, Ресан, Охрид, Стругу и овај чудотворни Елбасан; да је у рукама Шзајцарзца, био би други Цирих, а овако је једно ругло. Ма да је пуно улица, ипак ни једне нема, за коју би казао: е ово је лепа. Никаква реда у кућама, никакве регулације, све је рађено без икаква плана, једна изашла за два метра напоље, друга за толико и више уиутра. Куће и дућани Су им махом од дрвета; кад дува ветар цела се кућа тресе; пећи ретко ко има већ ложе иа огњишту: занати и не постоје, само се продају аустријски фабрикати који су овде достигли кулминацију од бофла. Ђубре по улнцама је превазишло сва ку меру, а пси су загацили сву варош. Мурдарлук је иеописан, ту једу, ту погане, ту се умивају, ту спавају, једним речи, све на једном месту раде. Овди још не видех капут и панталоне, сви носе сукнено одело, беле капе,опанке и т. д. О националној свести ии појма немају, чак и не разумеју шта значи то аутономија. Околни сељани су ирави разбојници. И сами Елбасанци су нам захвални што смо им неко лико околних села казнили по заслузи, јер веле, од њих је стрепио цео Елбасап. Овди впада потпуно осус тво власти, а моћ јој је сведена на нулу, те ми држимо ред пушком и топом. Само варошани нису толико дивљаци, али сељани су рођени разбојници. Можете појмити, кад су се они скупили, укопали и чувају предстражу, пред иашом предстрожном линијом. Због тоГа смо увек у предостражности и на опрези Клима је врло интереСантна; кад почну ветрови, они трају по два месеца, а то је баш сада; снега никад нема; идући ка мору, све је блато и пиштавина, а на другим странама дивна је околина. Виде се читаве горе од маслиновог дрвета роде лимуни, поморанџ?, смокве, сад цветају и руже ; али свет је одвратан. Нигде осмеха.

нити расположења на њиховим лицима, све туробно, мрачно. Српски ретко ко зна и споразумевамо се прстима. Порез у Албанији није нико никад плаћао; Арнаути су махом живели од пљачке. Пресретну какав трговачки караван опале из пушака, сакривени иза огромних стена, поубијају људе и тако их опљачкају, а коње себи задрже. И ако су близу мора, близу културе, гвозцени плуг није имао ту срећу, да се зарије у албанско земљиште. Најзад, шта ће им плуг, кад они имају далеко боље и лакше занимање, пљачку. Ето, са таквим народом ми смо требали да изађемо па и сада да излазимо на крај. Арнаути цене више пушку него ли живот, боре се као лавови, а кад зиде јаку силу одступају, да се после опет скупе и мучки нападну. Дуго сам мислио, а и сада некако мислим, како се може завесги ред у овој дивљачкој земљи. Арнаутин неће да чује за чиновника. Њега ти не можеш регруговати, нити он хоће да се одазове позиву власти; регрутна комисија треба да поведе батаљоне, топове и митраљезе, па тек онца да се усуди да врши регрутацију. Код њих оџа нема, ретко ко умире, већ гине у пљачки. Чесго се туку сами међу собом. Да се уведе рад треба у свакој вароши држати јаку посаду, па чим се ко ус' противи одмах дјествовати топовима. Најприродније би било, да ови крзјеви остану наши, јер сем жртава које имамо, умели смо улити страх овим дивљацима, јер су видели да нема милости према крволоцима код српских војника. Оваква аутономна Албанија биће оно исто што је и до сада била, реч аутономна наће ништа из* менити суштину. Албанија ће остати ругло Европе. Примати се за чиновника у Албанији треба ризиковати свој живот, а то раде само комите; нико: није луд да се излаже вечито трзавицама за љубав плате, Срамота је за целу Европу, што ово чудовиште постоји. Албанија никад није имала Свога краља, нити владу. Њихова послушност према поглавицама, то је чиста локална ствар и привремена без икаквих административних уредаба Па и саме поглавице постојале су рзди пљачке, Ето. Исе Бољетинца нигде нема, и он се плаши од својих Арнаута. И ми Срби, још смо доста далеко од запада, али Арнаути су много даље од истока. Турцима је збиља било тешко уредити Арнаутлук, али ни другима неће бити лако. Биће жртава доста, више него што их је до сада било, јер култура гута жртве, као гладан лав свој пљен. 2егг 81.