Балкански рат

Страна 150

БАЛКАНСКИ РАТ

Број 10

Наши јунзцн

РЕЗЕРВНИ ПЕШАДИЈСКИ КАПЕТАЧ ДУШАН Л. РБЉИЋ ЈУНАК СА БРДИЦЕ Капетан Рељић као командир чете у шестом пешадијском пуку другог позива особито се одликовао у крвавој борби на Брдици, која је прогутала вишежртгва но и Куманово и Битолј заједно. На челу храбрих својих Подринаца капетан Душзн неустрашимо је јурио напред и у тој борби је допануо рана, од којих се извидао у Београду, те је већ способан за нове јуначке подвиге. Капетан Душан школован је официр, који је нап.устио војску и посетио се приватној цивилној служби, али када је Отаџбини затребала његова услуга он је био међу првима који би дали све, па и живот за част и славу Отаџбине, која се поноси, што изобилује таквим дичним соколима.

Ђорђе Влагојшћ, псшадијскн капетан Мајка Благојевића испратила је на бојно пољотри сина. три официра, и сва тројица били су пример са веснога вршења дужности. На.хтарији им је брат на одмору са својом трупом у Кумзнову а Ђорђе и мла ђи му брат још су изложени ватри непријатељској, први је на Шкумби, према Џавид паши, а други на Скадру, Пре неколико дана, а после понуђене предаје Џавид паша је покушао да се пробије кроз српске труле, али је ту наишао на тврд орах. Моравска летећа бригада, којтје сада тамо на мртвој стражи јуначки је до чекала Турке и сложно их одбила, У томе сукобу нарочито се одликовало митраљеско оделење, којим је колландовао капетан Ђорђе Благојевић. БлагојевиБ им са својим митраљезима није дао ока отворити и посл очајничке борбе натерао их је у дивље бегство и и су Турци били бројем далеко надмоћнији. У тој бо л каиетан Ђорђе је са још једним официром и рањен, нздамо се лако. Капетан Благојевић је свршио Војну Акздемију и од почетка своје војничке каријере важи као један од најбољих млађих официра, због чега је добијао најбоље команде, које се дају само по одликовању Он је

војник од главе до пете и страстан спортиста од мапена , Душан Силни“ је у њему имао дуг низ година најврснијег члана и учитеља и свој понос. Међу нашим официрима он се први почео интересовати за авијатику и био је предложен за првог питомца,. али су га у томе омели У рат је пошао као поручник и командир митраљеског оделења другог прекобројног пука, који је у саставу моравске летеће бригаде пуковника Стеве Миловановића. по чијем је предлогу за показану храброст, способност и војничке врлине нагрзђен чином капетана, а у боју на Шумби показао се да је ту награду потпуно заслужио. Јован И. Првшшјј, пшодијскн капвтан Капетан Првановић је пошао V рат као командир четврте чете, четвртог батаљона, II пешздијског пука К|вазз Михаила првог позива и учествовао је са јуначким сзојим Топличанима и Косаничанима у свима биткама, које је водила првт армија са силом турском У једном критичном тренутку на Куманову он је стао на чело своје чете и цео батаљон повукао са сабљом на јуриш. За одлично држање на Куманову нзграђен је капетанским чином и предложен за одликовање, а у релацији његово суделовањт забележено је овако: „Колчандир четврте чете поручник Јован Првансвић задржао је батаљон, повео га на јуриш у моменту када су две чете окренуле назад и почелз одступати “ Као на Куманову показао се храбар, присебан и одлучан и у свима другим борбама исгичући се увек у прве Оорбене редове своје чете. Пккопа НикопиЈт Павка, резервкн пешаднјскн поручннк Овај угледни шабачки грађанин и ако је већ зашао у године када се тешки ратни наиори не могу да подносе свесрдно се одазвао својој српској и војничкој дужности и кго командир чете у четвртом батгљо ну VI пука другог позива нарочито се одликовао при ликом умирења и разоружавања Љуме. Својом неустра шимошћу и одлучношћу много је допринео да се дефинитивно покори обесна Љума, којој је импоновало јунаштво поручника Николе, од старе јуначке босанске породице Чавки.

СудбЗ И ГИ1. Када год су Срби ушли у које место Турци су напуштали своја огњишта и бегали у збегове, али су се већ сутра дан почели враћати у своје куће, видећи да немају разлога стрзховати од српске војске, која у ненаоружаном Турчину није гледала противника и мирне грађане није нигде ни \ знемиравала, а камо ли злостављала, Сутра дан по уласку наше војске у Марков Прилеп пред команданта места изађе један назчит Турчип водећи за руку свога синчића. Тражип је дозволу да лшже остати у своме дому. Официр га је с чуђењем посматрао, али га није прекидао, а када је рекао што је имао официр му рече, да за то не треба ни молба ни дозвола. Српска војска није дошла, да никог истерује са његова ош.ишта, но да у ове крајеве донесе слободу и равноправност свију бе? разлике нз веру и народност. Турчин се Бог зна како захвалио и полазећи рече: — Такав нал\ је к'смет. Мој деда био је Београђанин и кзда су градови пзли преселио се у Нгш. Када је после двадесетак тодина и Ниш пао у руке српске војске мој отац се иселио овамо. Сада сте дошли и овамо, а ја Богме немам ђе, већ ћу остати ту где сам, кад нас тако судбина гони . ..