Балкански рат

Врој 13

БАЛКАНСКИ РАТ

Страна 202

Брпско ормш бротр Крвотр.

посланик на бечком сабору, хрватско-српски родол>уб

Догађаја на Балкану и ојајни подвизи осветника Косова препородили су нашу нацију и пробудили дух поноса и појачали осећаје љубави код наше једнокрвне најближе нам браће Хрвата, који су, осећајући се једно као народ с нама, сваки наш уснех славили као усиех свој, наш за-

управник „Месарске Банке."

једнички [уенех, јер су сјајне победе српског оруагја п ове најнепомирљивије међу Хрватима раздрагале и код њих створили осећај јединства. Хрвати су се истицали у изразима љубави ирема нама чак и но цену жртава, а је дан међу њима који је и нре ових догађаја био на челу

оних, који су веровали у будућпост наше заједничке нације, јесте угледни далматински првак, истакнути хрватски књижевник и познати срИско-хрватски родољуб д р Аате Тресић Павичић, посланик на Далматинском сабору и бечком царевинском већу. У оба сабора д-р Тресић предсгавља чисто хрватски крај, али Срби с поносом у њему могу гледати свога заступника. Он је и умео и см >‘0 и хтео у бечком сабору устати у одбрану не само српских но и Србијиних интереса и у најкритичнијим моментима, када се на такво држање у Бечу гледало као на велеиздају Један скромни грађанин београдоки био је у толикој мери усхићеи оним красним г вором. што га је јесенас д р Антон држао у бечком парламенту, да се зарекао, да ће из поштоваља према таквом родољубу од сада поред својег крсног имена Светог Нкколе славити и Св. Антона. И доиста у јануару ове године на дан Св. Антона један велики број угледних београдских грађана био је почаствован позивом, да дође нн дан като шчког Св. Антона у Офзцирски Дом, где је онај угледни наш грађанин прослављао српеко хрватско народно јединство, којеје тако јасно и искрено оличеио у д ру Аитону Тресићу Павичићу. Тај честити Србин који се толико одушевио братством Хрвата, да се осећао обавезвим да га на нарочити начан прослави јесте наш симпатични иријатељ Јоца Коестантиновић, који је не само овим актом но и штедром н даровитом својом руком.у овим приликама заслужио, па га и ликом прикажемо. Капетак Ђукнћ — Уз нашу спнку Капетан Ђукић многима је још израније иознат као прави спортмен. Одликозао се више пута на јавним гимнастичким часовима својим смртоносним скоковима. Као одличан јахач добио је неколико првих коњичких трка у Ваљеву и у Београду. У првој даљној пешачкој трци (од 10 километара) у којој је узео учешћа цвет ваљевске омла' дине, био је други победник. На велосииедским тркама такође је односио награде, Он је нознат и као одличан борац (имао је срећан дуел) и стрелац, музикалан и лепих манира. Каиетан Ђукић је далеко познатији као организатор спорта у Србији. У Ваљеву је основао једно од најнапреднијих соколских гимнастичких друштава „Душан Силни“. Као секретар стрељачког окружног одбора оргаиизовао је преко тридесет сгрељачких цодружина у ваљевском, ужичком и подринском округу. Дошавши у престоницу основао је Орпски Олимпијски Комитет, који је за кратко време постао мотор спорта и витештва у Србији, приређујући разноврсне спортске утакмице, коњичке и пешачке слетове, летења аероилана и т. сл. Српски спортмени су први пуг прошле године учествовали с успехом на светским олимпијским утакмицама у Штокхолму. „Реви Ојимпик * доносећи стручне оцене за све народе пише: „Србија се од данас интересује спортом, Одатле до оз биљне култивације спорта није далеко." Иапетан Ђукић је био председник наше делегације у Шведској и у знакприанања изабрат је за члана Међународаог Олимнијског Комитета у коме су заступљени највеће аристократе целога света. Као такав — и као интелигентан официр био је лепо примљен на Шведском двору и код првих личности у Шведској — достојно репрезентујући свукуд српског офиЦира. Од стране Шведског краља Густава V одликован је орденом. Као официр, капетан Ђукић је познат најширим круговима. Свргаио је нижи и виши курс Војне Академије. Као одличан крокијер био је више пута члан поверљивиХ и важних ђенералштабних комисија. У рат је пошао као командир чете и већ првога дана Кумановске битке, пошто је пао храбри потпуковпик Глишић, капетан Ђукић је предузео команду у најкритичнајем тренутку и са неколико официра успео је да поврати дух и ред на положају и да