Балкански рат
У СЛИЦИ И РЕЧИ
Страна 203
Број 13
Из 11вгд1ш Џт Горе
За нашу победу Катопнчка иопитва. —
Добили смо и у целости саопштавамо ритуалиу католичку молитву, која се чита по нарочитој наредби црквених католичких власти на миси (литургији)' за победу хришћанског оружја. Молитва гласи. Помолимо се Свемогући велики Боже, у чијој су руци власти и права свих држава, да иогански народи и гвегови помагачи, који се уздају у своју свирепост буду сатрти твојом моћном десницом Христом Господом нашим, Сином Твојим, који с тобом живи и царује у јединству Светога Духа. Воже у све веке векова Амин !
одржи кључ девога крила у нашим рукама. У току рата командовао је батаљоном, У битољској битци командовао је једном од две чете, које су прве и једине сјајно покушале прелаз преко девет мостова на Црној рецч код села Новака. Покушај који ће вечито служити на част српској петадији. Ту је капетаи Ђукнћ осветлао образ свом прадеди, славном засавичком барјактару Радовану Марковићу из Косјсрића. Као комаЕЈцир чете очанскп се старао о својим војницима. Он је своју чету провео кроз најстрашније окрптајр, не имајућа вите од шесг погинулих војника у својој чети Родитељи војника свакодневно долазе капетану Ђукићу да га виде и да га благосмљају. На пољу литературе канетан Ђукић је такође врлодобро познат. Неколико гнтересантпих предавањч у Бсоград ском Официрском Дому и неколико духовитих војно фило софских расправа дају врло ласкаву оцену о образоваеости овог грпског официра. Пре неколико дана послао је један бриљантан опис из рата француском војном часо пису — светскога гласа — ,Реви милитср женерал“ и секретар редакцијс,- ђенералштабни потпуковник Боасонет упутио је овако нисмо Ђукићу: „Баш чланак: „Триумф Српске 1Тетадије“ редакција је примила и пошто је од особите вредности и интереса. штампаће га одмах. 1Те могу а да вам не кажем са колн ко смо интересоваља дозпали за ваше бриљантне победе и колика је радоет због тога овде била. „Ревп милитер женерал“ диви се вештини са којом су ваши комаиданти изводнли своје операције, а особито се диви необичној храбрости вагаих војника. Редакци-ја је срећна што сте избегли све опасности и ви сте од данас јелан од љених сараднигса, којим се она дичи; као сарадник ви сте мало и нага.“ То чини част целом нашем официрском кору.
Уз наше сике
Кз нобедннчке Црне Гнре
Гуепар вепнча заузеће Онадра. Најрадосчији и најсвечанији дан у Београду у Србији, у Српству од дана поласка наше војске на Косово до данас био је дан када смо се љубећи се поздрављали са : — Скадар је пао ! А тек како је тај дан прослављен у Црној Гори, која је тај успех српски платила потоцима крви Наша слика нредставља Црногорчад младу, за оружје недораслу, како се скупиле око слепога гуслара па оикће од веље радости слушајући како гуслар српски песмом еелича велччанствено дело ослобођења Скадра.
— 1а 200 н 201. странн. Дунавска дивизија другог позива помогла је кума новској побгди, а с Куманова је упућена на Једргне, где се такође одликовала. За показани успех на Кума нову командант дивизије пуковник Мих. Рашић унапређен је за ђенерала. а за успех на Једрену бугарски краљ одликовао га је бугарским крсгом за заслуге трећег степена. Наша слика представља цео штаб ђенерала Рашића пред станом штаба у Мустафа Паши: с десне стране ђенералу је пуковник Карло Михл, с леве начелник дивизиског штаба потпуковник Живко Ђорђевић, а поред њих пуковник Мих. Христић, потпуковник д-р Василије Михајловић — Пољански, мајор Милан Милој ■ ковић, мајор Поповић, мајор Добросав Марковић, Денић, Жика Јанковић, син ђенерала Рашића и др.
БаОор у шанаотнру Острогу.
Манастир Св. Василија Острошког јелна је од нај већих светиња црногорских. Ту се на дан Св. Василија окупе хиљадама Црногораца из свих крајева и небројени Херцеговци, Бокељи и Срби из турских крајева, које је сада српско црногорска војска ослободила. Наша слика представља манастирски сабор на дан славе манастира.