Балкански рат

Страна 1^7

ВроЈ 13 У слици и р Вчи

Посае нашнх победа Сатрвени турски корпуси после свога пораза на Еуманову бегади су главом без обзира и нису били у стању да се задрже чак ни код Скопља, где су имали одпичне положаје за одбрану. Скопље, за које наш народ везују, вајсветије традиције и најлешпе наде напустили су без отпора и у њега је ерпска војска ушда 13. октобра 1912. без борбе. Донели смо већ некодвко еЛика, које представљају евечан улазак иобедоносне српске војске у царско . срнско Скопље, а данас доносимо још један сеи мдк тога значајнога момента, који представља васкрс нове —Велике, Душановз Србије Неустрашими наши пешаци, а ме ђу њима видите и по кога комиту, за онога с фесом ва глави и бошчом од турског равда у левици опкладили би се, да је један наш техничар, ноносно корачају улицама Душанова града свесни шта су учанили Србији и српској нацији и горди, што је њима у део пало, да они баш освете Косово и да из њихове крви изникне Велика Србија.

ерпенв ввјеке 1 еквпљв.

Погнбија пајзра Веампнровнћа — Купановског хероја. Освануо је 10 октобар суморан и магловиг. Зеки пашина је армија журно хитала ка Куманову, да на положајима Нагоричинским и Никуљанским потуче прву српску армију, одбаци је Карадагу и победоносно крене у моравску долину. Кара-Саидов корпус секрегаока положајима Мла до Нагоричино. Његови су пукови били упућени на крајње лево крило дунавске дивизије I позива, које је сачињавао 18. пешадиски пук. Око 8. часова пре подне добијен је од коњице извештај, да се једна турска колона са многобројном комором — тучена од арми,'е ђенерала Степановића — повлачи од Срацина ка Куманову. Други батаљон 18. пука мајора Воје Велимирови ћа, са једном пољском батеријом био је добио зада так, да ту колону нападне и зароби комору. Мајор ВелимировиК, право чедо поносне Вељкове Крајине, крене се живо и неустрашимо напред, на челу свога батаљона Он није ни слутио, да ће у место одступајуће турске колоне и коморе, у брзо наићи на читав Кара Саицов корцус. У путу сретн.е једнога друга који се повлачио и саопштио му: да, наступају, колико је само он видео, две турске дивизије. — Не питам колико има Турака ; но где су. Ја знам само за напред. У брзо је по том мајор Велимировић избио на положај Младо Нагоричино. Тек што је избио на положај.Тшје још ни успео да развије свој батољон за бор* бу, кад буде обасут страшном артиљеријском ватром са више страна, а пешачком и са врло блиског одсто јања. Чуло се већ турско халакање, а њиховом „Алах," није било краја! Батаљон се брзо рззви. батерија отвори ватру, и бтпоче једна страшна и паклена ватра на свима странама. Војници — храбри Подунавци — падали су као енопље, официри су гииули један за другим. Мајор

Велимировић је облетао од једне чете до друге храб рећи и соколећи војнике, да истрају у борби. Командири су га преклињали да се заклони, — али је он остао и даље хладан као стена, упућујући свакога на своју дужност. Моменат је био критичан. Турци су се све више примицзли положају. Батерија је већ била добила заповест за повлачењз — мајор Велимировић не! На овоме страшноме месту је мајор Велимировић био начисто, шта му тре* ба радити. Ваљало је мрети. Он је остао на положају да са својим батаљоном мзгине, и даде времена 18 пуку, да се спреми за борбу. У брзо су га нашла два непријател.>ска зрна. Понова га је опомињао његов ађутант да се заклони и повуче као рањен из борбе. Он одговори ађутанту: Није ово ништа. Наредите трубачу да Свира За појачање. Ово су биле последње речи мајора Велимировића Турски шрапнел добро темпиран и ниско раСпрснуТ, засу га масом куглица, и мајор Велимировић, син поносне Крајине, паде, држећи у десној руци сабљу, а у левој револвер. Батаљон преполовљен, изгубивши: свога храброГ и дичног ко.манданга, два своја командира и Масу I војих официра, принуђен беше на повлачење. Велимировића неста за навек, али његова Херојска смрт остаће као светли пример у аналима 18. пука И целе српске војске. Нека је слава хероју Велимировићу, који први Паде од виших официра, на крвавом ограшју Кумановском! Слава првом палом хероју Кумановском, који својом јуначком погибијом, - равној Зеки буљубаши на Засавици, створи увертиру победе Кумановске! Крајина је добила и свога другога јунака! Светла сени Хајдук Вељкова! Помакни се и напра* ви поред себе места твоме земљаку храбром јунаку и родољубивом Србину --- мајору Велимировићу!,.. Слава му!..