Балкански рат

Страна 196

БАЛКАНСКИ РАТ

Ш напијк Душанвва Града.

Вековни сан срнскога народа остварпо се. Што је некад било наше сад је опет ево наше. На Душановом гордом граду над Скопљем онет се поносно вије српска застава, а на капијама градским ерпски војник стражари, онај силни, зрабри, смели, неустрашими војник, који јз својим војничким врлинама и љубављу према своме народу и Отаџбини, задивио део свет. У Град иод Турцима Србин није смео; данас нод Србима слободно је свакоме где хоће. Два стара Турчина. који се тим именом зову само за то што су им стари иреврнули вером, а у ствари су Срби, који и данас сем српског другог језика не знају, прилазе стражару, и моле га за дозволу, да уђу у град. И сад су се упустили у разговор дивни наш сељак под оружјем и браћа му друге вере, па и једном и другом мило, — што се братски разумеју и што. Србин „Турчину" не натура тешкоћу ропства, јер Србија је слободита....

■ упире - Цршони 33 Отздбни;

При јуришу на Тарабош учесгвовао отац са тројицом синова. Један син паде тешко рањен. Отац се сагну према драгом рањенику, пољуби га у чело и закликта својим синовима: „Напред!“ После неколико минута паде и други син нред очевим ногама. Отац се задржа, преви му раиу, која је била смртоносна, извади из торбе парче хлеба, стисну га у руке рањеном еину и иолети напред, да из.1 браће не изостане. Но тек што је тсрочио неколико корака смртно га погоди једна непријатељска кугда и он се сруши мртав. И то је било још добро за њега, јер му је био уштеђен душевни бол, да види и трећег сина, како је одмах за њим пао смртно рањен.

Из нн Срб1је

иГ. При нападу на Тарабош међу другима тешко је рањен један седамдесетогодишњи старац. Старац се строношта, за тим се упе из све снаге једва се ди.ке, дограби једну бомбу и носледњо.м спагом потрча ка турском шанпу, пред којпм су биле жнце. — Нећу бсз сдменена онај свет, клнкну и бацц бомбу у густе турске редове у шанцу. Вомба сграховито праспу, разпосе велпкл део жнцч и баци у зрак десетак растрганих телеса турскпх војнпки. С нлгма је у зрак отишао п -с-тарац прошшнан иебројенпм турским куглама, али је бпо задовољан, јер је своју скупо одменуо главу и на онај свст огишао са велпком пратњом

Војека поднже и одршава твпеграфе телефоне

Турска је у основи својој била некултурна држава. У њој не само да није било јавне, личне и имовне безбедности, но није имала ни културних установа, без којих се не да ни замислити једна европска држава. Она је била у сваком погледу примитивна самим тим у борби са културним и напредним противником у напред осуђена на пронаст. Турске више у крајевима где наш насод живи — нема, а наши се труде, да у најкраћем времену с поносом за нас могу повући паралелу из.међу некад и сад. Војска је но свој новој Србији, уз помоћ народа, саградила о час добре друмове, тамо где ни стазе за пешаке нвје било, а све већо вароши новезане су телеграфом и телефонима, које је подизала сама војска, као што представља ова наша слика.