Балкански рат

Страна 210

БАЛКАНСКИ РАТ

Број 14

„Ваистино, чуј ме „Тако т’ мога хлеба! „На Косово Кнезу „Путовати треба, „Ја ћу санком снагу „Окрепити бољу, „Да не будем незнан „На крваву пољу. „На истоку зв.езда „Кад истече јасна, „Ти разави крсташ, „ А борија гласна „ Нек одјекне Лабом „Па пре нек’ заруди, „Не било ти просто, „Саног ме разбуди!“

Покајање Јбуеића Стеве

Заспа Мусић Стева, Лазарево крило, Заспа као витез — Ал' је кобно бицо... На Косово стиже Када сунце иаде, Сунце српске славе, II кад живот стаде. Загна се у вале Крвавога тока Орловсг;ога лета, Тигровскога скока Па тек што је сунце На западу село. Трно.вим је венцем Овенчао чело...

Од онога доба, крвава мегдана, Од Косова Старог, од Видова Дана, У Полабљу, кажу, Мусић Стева спава, Чека да му дође данак новог јава, И судбина да му изновице суди, Да га други поклич у часу пробуди; Чекао је мирно — зна да иде време, Које носи живот за духове неме,... И једнога дана грмну нова чета: „Устај, Мусић Стево, рад завета света! “ На Косову војска историју мења, Подижући главу српског обновљења Дух Мусића Стеве хнтој’ легендом посто Рече тада: „Децо нехса вам је просто! „Нека вам будућност венац славе спрема. „—Сад на менхх клетве Лазареве нема"!

Нндрз Гаврнновнћ.

Бпн» №н — Опие Јвдног учасннка из Ш1 пука — (4) (СВРШКТАК) Нико од нас не би пожелео да буде у њиховој кожи. Ми бар имамо пушке, а они — тако рећи са свезаним рукама — иду ка непријатељу. Одједаред кроз подневну тишину одјекну пуцањ топа са турске стране, граната прозуја иоред нас и удари по сред групе пионира. Направи се страшан лом. И људи и греде све се то стропошта иза насипа и уз лупу греда зачу се језовит јаук. Једна једина граната убила је на месту 8 и ранила 7 пионира. То је ваљда најплоднија турска граната у овоме рату. Из села се неко дерао: „напред, напред!" али није имао ко да чује ту команду Не потраја дуго, чусмо понова вику из села: „напред! напред". Из села се опет кретало једно оделење војника, Испред оделења ишао је потпоручник Добросав Николић познат као један од најхрабријих официра у пуку. Таман он са пушком у руци наиђе на оно место где су пионнри страдали, пуче опет један турски топ. Граната зујаше из даљине и могпо се судити да иде право на потпоручника Добросава. који је то такође осетио. Кад је граната била већ пред њим, он се сави и врдну десно а затим одмах лево (као да је играо лопте) и у том тренутку граната тресну у бару мало десно од њега; он се брзо исправи и испрсив ши се, продужи напред. -- Боже мој, рече командир, ми ћемо се иза овог иасипа нагледати сваких чуда, аза тим кад потпоручник наиђе позва га у заклон, да се мало одмори и да се склони од куршума, који баш на том месту почну фијукати чим се когод ту приближи ма са које стране. Изгледа да су Турци учврстили неколико пушака којима су гађали само овај прелом пуха Похпоручник поседе мало, припали цигару и оде официрима код моста, замоливши да му упутимо његове војиике, ако дођу. И он је био добио наређење да онрави осми мост. Мало после наиђоше два три војника, који се такође заклонише код нас Затим један од њих рече: »Ајдмо, отишао је потпоручник напред, ред је да и ми идемо" — и одоше напред ка мосту. Из села наиђе један ордонанс и носаше писмену заповест од команданта батаљона: да се покуша ма и са појединцима прећи порушени мост*. Капетан позва ордонанса и прочита ту заповест упућену командиру 4. чете, а затим отпусти ордонанса.

Кад се ордонанс вратио од командира 4. чете опет га је свратио командир 3. чете и прочита извешће командира 4. чете, којим је овај извештавао команданта да је немогуће прећи мост, пошто је ширина порушеног моста била преко 8 метара. — И тако ћемо ми и 4. чета лежати овде у води до мрака, реча капетан, отпустивши ордонанса Сад се не може ни напред ни назад. Киша је још увек ромињала. Магла се повлачила по врховима околних висова Половина Неречке планине није се ни видела од магле. Око 2 часа по подне мало се подиже магла и могла се у неколико посматрати битка. Десно од нас, према турском центру, видело се распрскавањешрапнеладринскедивизије. Јошдаље, десно од дринске дивизије више према левом крилу турских по ложаја, виделе су се беле шрапнелске кугле како се гру пишу према висовима, које је требала освојити Морав ска дивизија I позива. Далеко тамо на 30 км. од нас, на левом боку Турака, чула се потмула јека топова. Тамо — око Ђавата и Облакова — рвао сеЏавидпаша са Недићевом Моравском дивизијом II лозива. Ох тог рвања, зависила је судбина Битољске битке и судбина наших досадашњих успеха, — и напослетку, суд бина наших чета које ће довече или сутра морати понова наиадати на мостове, ако Недић не надјача. У армијској резерви била је Тимочка дивизија II позива на друму за Прилип. Једно време одјекивала је топовска јека далеко иза нашег десног крила. Помислисмо да није попустио Недић и да Џавид није прешао у напад и гоњење. Зла слутња обузе нвс све, кад ће рећи капетан Ђукић: — Неда се Недић. Знам ја њега. Чисто га и сад видим како на часу историје. Наполенових ратова стеже зубе и песнице, објашњавајући „гвоздени обруч Даву-ов код Ауерштета, који нас опомињаше на нег дашњи гвоздени беочук Ханибаловћ У том разговору загрмеше наши градски топови и по ломњави њихових граната 'осетисмо да гађају тамо далеко ка Битољу. Сви упресмо очи на једнучис тину западно од Битољских мунарета, таман одакле почињаше коса гурског положаја. Ту спазисмо пове ће груписање турских трупа на које су управили своје догледе мајор Стојан, капетан Шуњеварић и Војин. Баш над главама те велике групе Турака распрскоше се оба наша градска шрапнела. На мах се — лепо смо видели — распршташе тек окупљени Турци. То беху како смо доцније сазнали, три пука, које су Турци привукли, вид^ећи слепо надирање нашег 7. пука преко мостова.