Балкански рат

1

Број 14

У сЛиЦИ и РБЧИ

Сграна 217

ГА ЦОЈБИ

>а нрј Вардара.

мантичан крај и српску војску у н>еСпира Чаковски као вођа официреке )ехане Краљевића Марка, чију слику спрема рапортом извештај командн о . Доле шуми хучни Вардар, а горе на је дрква Светога Спаса. лимци су са бојнога поља и показују одмору. ору и приказује српског војника тре покрио. Цича, зима, а са Шаре брило главу, па у своме руху табана по јо увек био будна ока. '•рупа нагаих коморџија који су посешли од покупљеног граља, па грејући м фантазијом 1 допуњују оно, птто су

Скадру У твоме смо стењу, с.тари, древни граде, Горда Троја наша и силна ко’ слава ! Јонг једном смо своје испунили наде, Ма да гордим даром и десницом лава. . Твоје гордо стење што небеса ттара, II кршеви голи што недаше прићи. II од очајним кретом Небес-кога Цара И вечите иравде морао си сићи Са победна трона азијатских скота, Ш то бранигае вешто и лукаво тобом ! Сад јо стензО твоје синова Голгота Напшх, што однеше у гроб сухи собом Цвет младости, снагу п митпДде најјаче Када лоЈЈумесец са врха ти паде, II крст чаепи тобом блистати се заче, И кад ускрсну.ше све нам наше наде, Гледајући врле хероје, јунаке, Где масама хрле у чол.ус-т ватрену, Гдс пада.ју смсло ломећ мига’цо јако. У та.му и маглу и крваву пену... У твоме смо стен.у, стари, дровни граде, 1’орда г Гројо наша и' силна ко слава: Још једном смо своје испунили наде, Ма да. горким даром и дссницом лава... Јосоповић.

т и Мнг 00М

Копврџнје крај огња