Балкански рат

Страна 286

Бро ј 18

БАЛКАНСКИ РАТ

“ Нсеовскн осветнкци

РКВЕГВНИ ЛЕН1АДИЈСКИ ПОТПОРУЧНИК Бранимир Ђорђевић, ВОДНИК XI ПЕШАДИЈСКОГ ПУКА У крвавој борби на Брдици, која намје прогутала небројене драт оцене жртве, олавном смрћу пао је и потпоручник Брапимир. Као водник у Карађорђевом пуку на челу храбрих својих Шумадинаца Бранимир се истицао у свима борбама што их је његов пук водио док .је иреко Косова избио на Јадранско море, где му је било суђено да славном смрћу падне, да би му име вечно живело у сриском народу. Слава нека је славно палом!

( 5 —

Наше воровође инжињегски пуковник Свет. Исаковић — Први командант Вардарске дивизије у Скопљу. У тишини и без реклама, савестан и обилат радник, дугогодишњи професор наше Војне Академије; командант у инжињерији и пешадији, пуковника Свет. Иеаковића овако оцењује један страни војни аташе ђеиерал В. у „Јоигаа1-у“ 1902) годипе:“ по природи скроман и повучен, али до највећег степена енергичан и радан; стручно и опште високо образован и спреман; симпатичан и готов на сваку жртву за своју Огаџбину, офидир пуночаотан и исправан" — — — — — — — — — — „у првоме рату рањен два пута и одликован чином потпоручника и сребрном медаљом за храброст; у другом одликован златном медаљом за храброст; у трећем рату као командир пионерске чете награђен таковским крстом, а сад, у четвртом рату био је командант инжињерије, и началник саобраћајног Оделења 1 Армије“. — — — —- — — Г. Исаковић важи међу вишим официрима као спреман организатор и самосталан радник. За време ратних операција, враћен је у дејство из пензије, а по свршетку операција, постављен је за првог команданта нове Вардарске Дивизиске Области. За време док је у пензији био, ематрајући, да је

ттампа најјаче сретство за одржање здравог организма једнога народа, па следствено и војске, имао је као власник и уредник свој лист: „Српска Војска", у коме је, поред многих корисних и научних ствари, поглавито намењених војсци, стално заступао потребу: да се у војсци развија дух и срце војника као човека; да се војвик васпитава не дресуром но примером; да је карактер и душа војника и официра, важнија од мртвог оружја, и да оружју даје живота само добро васпитана душа и срце војника. Уепеси наши у овом рату сигурно задовољавају Исаковића кад је видео: спојене душе и срца, кад се у смрт иде. Ми се само можемо радовати што је нова Вардарека Дивизија дата пуковнику Исаковићу, јер смо уверени, да ће и у том новом својству засновати идеју јединства, љубави и слоге, која је великим и обилним радом његовим, тако снажно развила се у редовима ваше војске.

— ЈЕДНА ДРАГА УСПОМЕНА ОА СКАДРА К)да су се две српске војске слиле под Скадром уједну душу иједно тело, то је био историјски момент, којега ће се учесници до гроба сећати. Тај занос, то одушевљење, те наде, само они могу описати, као и оне туге када су се растављали и кад су се са „до виђења....“ опростили. 0 томе ће они својим покољењима причати, у песми и бајци — као што већ данас чине. Предузимање команде над том удруженом војском објавио је ђенерал Петар Бојовић штампаном дневном наредбгм, која је пред свом војском прочитана. Та историјска наредба гласи овако: Наредба — Број 8 . Команданта Приморског Кора за 25. март 1913. у Барбалуши. За све официре, подофицире и војнике обе братске војске — спојене у Приморски Кор. Бисоком наредбом Њзговог Величанства Краља Николе I од 21. ов. мес. службено, стављена је под моју команду сва црногорска војска око Скадра, према чему је и она ушла у састав Приморског Кора. Удостојен те велике части, да командујем Приморским Кором овако састављеним из обају братских војска, а у овако историјски знаменитом тренутку — моја прва реч и поздрав, који упућујем официрима, подофицирима и војницима овог Кора, јесте: Јунаци, Ви сте досадашрвом вашом храброшћу и победама осветили Косово и задивили цео свет; С вама се дичи и поноси свеколико Сриство; На вас и на Скадар су сада управљене очи и наде целог Српства; Скадарје последња тачка, коју још држе последњи остатци разломљене турске царевине; Ви имате, јунаци, да учините још једани последњи снажни напор, па да уништите и последње остатке турске силе на Балкану и да овладате гордим Скадром. Ја сам тврдо убеђен, да ћете ви и сада савесно и јуначки вршити своју дужност као и до сада и да удруженој нашој братској снази и храбрости неће моћи одолети скадарска посада, него ћемо је у име Бога победити и Скадар заузети. Прожет таковим уверењем, ја вас позивам, јунаци: да заједнички подвикнемо из све дубине душе и срца, Да живе наши Врховни Команданти Њихова Величанства Краљеви Петар I. и Никола I. Да живе њихови светли и јуначки домови! Да живи целокупно Српство! Да се ова наредба прочита пред свима војницима Приморског Кора. Командант Ђенерал. Пет. ЕојОВНћ.