Балкански рат

ијгампарша Ндумовић и ''.'трфлновит,, Зесград, ЧихА-Љув 1 НА УЛ. БР, 8,

Одговорни уредник: Вт. МИП. ШНЈЗЧКН.

Сграна 288

БАЛКАНСКИ РАТ

Број 18

,Ј

Стара српска царска престоннца Прнзрен.

Призрен, негдашња престоница српских царева, после Солуна највећа је варош на западној страни Балканског полуострва и варош са најдивнијим положајем на Балкану. Над Призреном се уздиже Љуботен наслоњен на окомке Шар планине. Положај Призрена управо је величанствен, на северу је Подримска Жупа окићена родним виноградима, а Бели Дрим се вијугаво провлаћи кроз лепе Дукађинске равнице. Река Бистрица Призрен дели на 2 дела, а где год се макнете кроз Призрен наилазите на поточиће, који са Шара силазе и журно јуре у корито Бистрице. Призрен се прогеже око 3 км. нагибом и подножјем једног брега, на чијем је врху Душанов град, који се лепо види на нашој слици. Из оног мора од кућа подиже се 26. мунара и 3 цркве, од којих нарочито пада у очи црква св Ђорђа, велика и врло лепа нова грађевина. Она црква имала је право (а то је велика реткост у Турској) да има своја звона и да сме њима звонити. Призренци су врло побожни људи. Они су великим жртвама подигли ову красну цркву, па су јој уз то поклонили толики капитгл, да она има свој богати фонд, који је био од велике важности не само за просветне но и за привредне интересе Српства у оном крају. Тај фонд је помагао Србе сељаке кредитом и вршио улогу банке. У Призрену је српска православна богословија, коју је 1878 основао о своме трошку велики народни добротвор Сима Андрејевић Игуманов. Игуманов је оставио све своје велико имањз у Београду за издржавање ове школе. Овде је еедиште руског конзула. На призренском пазару има око 1500 шатри Нарочиту пажњу привлаче уметнички кујунџијски радови. Кујунџилук је у Призрену достигао савршенство и најбољи је на Балкану. Нашарано призренско оружје, ствари од жице и предмети начичкани жицом израђени у Призрену на Истоку су на великом гласу. При томе су те уметничке ствари и веома јефтине. Хан 1863. наводи да у Призрену има 11540 кућа, Гризебах је 1839. нашао 4000 кућа и 20.000 становника. Др. Милер је 1883 нашао 25 550 душа. Гопчевић 1888. нашао је 12.000 кућа и 60 000 становника, које он дели овако: 6000 Османлија, 1200 католичких Арбанаса, 3000 муслиманских Арбанаса, 11 000 Срба Хришћана, 36 000 Срба муслимана, 1500 поарбанашених Срба, 700 Цинцара и 800 Цигана. Наша слика преставт>а једну призренску улицу с погледом на Душанов град, а на њој се виде, пред својим штабом коњички мајор Ђорђе Крстић са својим командирима.

Ј