Балкански рат

Страна 274

БАЛКАН1ЖИ РАТ

Број 18

Под шатором плавим, разапетим Богом Од карпатских гора до сињег Јадрана, И белога мора, сједињеним слогом Народа српскога, — једног судног дана Подилсе се народ српски, на бој спреман: Да разруши врата неправде и ада, Да сруши у пепео варварство и неман, И у једно скупи развејана стада ТТође чета с четом. Пук за пуком хита, Овуд долине тужне од пуцња и праха, Кроз горе се вију легије комита, А Ситница крвљу већ се боји плаха, — На Косово Срби! Иду љути лави, Мач освоте нравде Турску војску коси. Ко је овај јунак, што у бој крвави На коњицу лежи, а заставу носи ? ? То Краљевик Марко од Прилина града На бесноме ПГарцу вас у крви стиже. Пет векова њему сво се Српство нада... Из варварских вала топуз тешки диже И завитла њиме пут Солуна бела Одјекнуше поља, дубраве и горе, Задрхта у страху царевина цела Цариград се тресе и љуља се море ! „Напред“. И уз грохот топова убојних Дух народа српс1«ог узви се високо. И сва војска дична, достојна достојних, Диже се на ноге. Песма.. Грми око!!... ^ __ Монах За^врнјан. Борба на Црноп Врху 3> — Белешне једног унесника нз XIII пуна првог позива Ноћ између 11. и 12.'октобра прошла је релативно на миру. Учињен је преко ноћи покушај, са једном четом са циљем, да се истакнута турска оделења на десном крилу Црног Врха нападну и одбаце, но то је остало само као покушзј ' Битка вођена на Куманову 10. и 11. октобра испала је у нашу корист. Турци побеђени напустили су бпјиште оставивши на њему: 55 пољских и 6 брдских топпва, 6 митраљеза и велики број кара, грдну муницију. велике шаторе и пољске болнице. Турке је требало низ Вардар гонити и потпуно их сатрти — довршити побелу или је што више искористити. Турске трупе на Црном Врху, које су служиле за чување бока турској војсци код Куманова и у долини Вардара, требало је одбацити и овом боку загрозити. но пошто је турска армија на Куманову потучена кренула низ Вардар, то је тучењем Турака на Црном Врху било потребно осигурати бок наше прве армије, која је имала надирати преко Скопља и даље низ Вардар за Турцима. 12. октобра имала се тући одсудна борба; даље задржавање Турака није се смело дозволити У том циљу и цела тимочка дивизија првог позива сконцентрисала себрзокод Кратова и на положајима јужно. На левом крилу XV пук Ст Синђелића, у средини и фронтом према Црном Врху XIV пешадијски пук па даље десно XX пешадијски пук. У колико је мени познато било, план

за напад био је овакав: 1. батаљон, мајора Влад. Белића и 4 капетана Љуб. Недељковића, имали су нападати на фронт турских ноложаја с’ тим, да 1 .* батаљон служи као ниво XV пуку, који ће вршити обухват десног крила турских положаја, зашго ће и сам са двема четама заломити своју бојницу и упутити их обухватно на само крило главног положаја. Дан је већ у велико био кад се прво кренуо 1. батаљон, развијен за борбу још позади виса. Турска батерија пласирана на истом месту где и јуче, незаклоњена и отворено са ледине отпоче да бије стрелце; но наравно и ако је било непосредно гађање опет је било хрђаво. И ако је јуче у истом правцу гађала није се користила тачним елементима за гађање, — сви метци почеше пребацивати вис и падати близу резерве XIV. пука, коју су образовали 2. и 3. батаљон остајући на главном ноложају, те да у случају неуспеха и турске офанзиве буду прихват 1. и 4. батаљону. Метци падзху одмах иза ивице виса разјуривши неке музиканте, сиг налисте и коморџије; један од тих метака паде близу дивизиског штаба, који уском каменитом стазом већ доспеваше на сам положај; једна граната прешиша и оде чак за Кратово. Поче покрет и XV. нука, широки сгрељачки стројеви у једној широкој линији одједном пређоше гребен виса и почеше се наниже спуштати брзим темпом, покрећући у неколико лево своје крило у напред. Турска батерија примети ово, а нарочито спуштање војника преко неке бело-жуте земље, на којој се војници маркантно оцртаваху; одмах пренеше тамо ватру. Величанствен је био овај призор: цела бојница XV пука креће се без застанка и даваше изглед врло брзог налета. Гледате збуњене Турке како сипају на жуту земљу своје шрапнеле. Место да их темпирају они, убрзном ватром туку шрапнелима намештеним на перкусију, услед чега су се у стрму страну зрна само забадала у земљу не причинивши никакве штете тако, да смо се слатко смејали, кад шрапнел падне поред каквог војника и зарије се у земљу правећи минску експлозију; војник од потреса и тренутног страха пада на земљу, ви мислите да је свршено са њиме, кад, он се после малог котрљања низа страну понова диже и стиже своје измакле другове. Брдске батерије гађају стењаке на Црном Врху и обасипају их шрапнслима Пољска артиљерија не дгогавши извући топове на положај, гађа такође стењаке нарочито деснокрилни стењак, бацајући по које зрно и у позадину положаја. Турци то виде из позадине и преко својих на Црном Врху покушавају шрапнелима да туку наше пољаке; немајући осматраче и сигналисте ово раде напамет услед чега је и дејство ове ватре било равно нули. Шрапнели се распрскаваху наспрам 4. батаљона. Висина распрскавања била је преко 300 м. да је се само чуо пуцањ као летеће ракетле и кугдице падаху по потоку једино само својом тежином, немајући никаквог дејства — до пољака био је још читав километар по даљини. Одмах се и 4. батаљон разви правцем на фронт и центар положаја; бојница се приближи турским положајима Турци отворише смртноносну пушчану ватру, батаљон дође подунакрсну ватру са сва три стењака, две чете у првом борбеном реду беху заустављене у наступању, јака ватра затече чете на чистини и у то лико више онемогућаваше им покрет. Шиљата зрна „8“ цепаху ваздух и са парањем зариваху се у земљу, давајући при том звук, као кад парче кратког платна тренутно оцепите. Прва јача борба овог пута — прво велико „ватрено крштење" — учинило је да се покрет унапред задржи више; једна чета из резерве продужи и појача десно крило и крену нешто напред, и њу нађе иста судба као и остале. Притиском на фронт заковати непријатеља и претити му јуришем и ножем, ако у крајњем случају буде потребно; с’ тога је требало журно радити, тим пре што је се и дан клонио крају, а остало је да се пређе најгори део терена. велика стрмна