Балкански рат

БроЈ 18

У СЛИЦИ И РЕЧИ

Страна 275

страна покривена младом густом шумом преко човечијег боја, где се ни на пет корака није могао видети војник ни веза одржавати. Томе ваља додати још и мрак, па да се створи слика неуспеха и судбине она два батаљона, који јуче нападаху на фронт. Требало је на прегнути све силе, још двавода из резерве, развише се на десном крилу, учинивши већи скок преко потока, те да се дочепају мртвог угла. Таман су рачунали да су у потоку сигурни, кад коса ватра са деснокрилне стене, поче да фланкира цео поток. Убрзо се прибише нешто горе, те се ове ватре у неколико спасоше Овај покрет повуче за собом и левокрилнвЈчете које се готово све скупише у овај мртав угао, са чи ) е предње ивице, отвараху ватру делови деснокрил них чета. На левом крилу, митраљези XIV пука отворише ватру на деснокрилни турски киси, после избачене две пантљике по каза се да је дејство, због даљине, слабо, те митраљези прекидоше паљбу. Официрска патрола из 4 батаљона, која је рано изјутра пошла у извиђање, послала је у два маха извештај. да се из позадине шаљу појачања на Црни Врх. То се и са главног положаја доцније могло приметити. Од мештана је добивен извештај, да су Турпи преко ноћ добили појачање са 27 топова. Све то показива ше озбиљност борбе и јак отпор Турака. Брдска, наша батерија, учини покушај да добаци турску, но није успела. Турска се батерија и сама одмах премести десно на читав километар, вероватно да је рачунала. да гађа наш XV пук боље. Но овом рокадом, изгубила је у времену и у толико остала без дејства и начинила грешку подвлачећи се више под косу на левом крилу нашег положаја. Ово наше тобџије једва дочекаше, брдска батерија капетана Аце Вуковића привуче се на одстојање и сама рокирајући лево. На супрот XV пуку, Турци на дугачкој ниској коси, која иђаше од Црног Врха, иставише из резерве своју пешадију и јаком ватром задржаваху напредовање наше бојниие. Кркљало је као у котлу дуж целе бојнице. Бојна хука би потенцирана високим брдима и стенама, давајући вишекрати ехо. Сваки је гледао напред, бојећи се да се на његовој страни не попусти, а рачунајући да се сви старају да се непријатељ на свима тачкама потисне. Батерија капета

коњички ПОТПОРУЧНИК Н>. В. КУЗ ПАВПЕ. на Вуковића дошавши на ближе одстојање, отвори ва цали су штран ге тру на турску батерију убрзано баци јецно разорно зрно и сатера сву послугу, која се дотле слободно шетала, иза штитова; други разорни метак учини своје, павши у саму батерију, која на врат на нос, побеже са положаја. На центру 1. и 4. батаљон, услед јаке ватре теже се покретаху; 4. батаљон прикупив све чете и људство, привуче бојну комору из које попуни муницију и у згодном тренутку. кад обе артиљерије обасуше јачом ватром турски положај, цела се бојница крете у трку преко

једне чистине и барушљака, дохватајуће се последњег мртвога угла и подножја последњег басамка. Одавде је настајао све до врха врло тежак терен: густи шипраг, кроз који се морало са тегобом провлачити. Послату заповест команданта пука; да 4. батаљон предузме јуриш, почеше и извршивати. — Требало је доћи до непријатеља близу и савладати терен, а да се одржи веза између чета. Најсигурније је било: да се избаце са стране и напред патроле и да слично ноћном нападу, чете буду смакнуте толико, да се виде и осећају. Са таким се распоредом изашло из мртвог угла на последњи басамак. На једном ватра на положају турском поче по мало да слаби Чете добишенаређење, да се крећу без заустављања и да избијају на положај, сачекавши прикривено и остале, које се задрже. Када се већ избило скоро на положај за 150. -- 200м. преста ватра на целом турском положају на Црном Врху. Са овимје било јасно да Турци не смедоше да сачекају јуриш на нож. Чете добише налог да излазе на положај и гоне непријатеља ватром Први батаљон уз узвике: Ура! Ура! изби на положај са 4. батаљоном. Обоје су нашли празан положај претрпан разном спремом и мртвим Турцима. Мрак, који се био већ спустио на зем љу, заклонио је одступање Турака. Блиске патроле не могоше добити додир са њима, али за сваки случај <Онај најгори) рачунало се на повратни напад (ге{оигоЈепзЈу), те се предузе брзо укопавање: 1. батаљон на левом крилу Црног Врха, а 4 у центру и десном крилу? XX пук, који беше у почетку борбе имао контакт са 4. батаљоном, беше заостатком својим ово изгубио и не изађе на положај. Десно од Црног Врха избио је на један вис и XIII пук Хајдук-Вељка, дошавши у везу за XIV. пуком око 9 сати у вече. 12. октобра, пред вече, запечаћена је судбина Црног Врха. Тај горостас, био је у нашим рукама. Турска војска, која га је бранила. надала се у бегство, које се зором 13. октобра, потпуно обелоданило. Два турска логора са великим шаторима, пољска болница, ковачница, омни бус, разна ратна спрема, секције, и поврх свега тога: 18 пољских топова, 44 каре; 20 и више артиљеријских муниционих кола са артиљерисјком муницијом, које су Турци оставили по потоцима и орници; не успевши, да их брзо извуку, поодсе и умакли на својим парипима. Болесне и рањене носили су носилимаи на путу у. сред пооране^ њиве остављали на носилима судбини Ми смо их нал азили мртве и укочене. Болест, глад и зима учинили су своје.

Овом српском победом, отворен је био пут за Штип, наша коњица са Вардарске стране и Св. Николе ушла је прва. После 3-4 дана XIV пук сјединивши се са Бугарима, који су ишли од Кочана, код Мале Групиште, те смо заједно ушли у Штип без борбе. 5а§.

Храброст аекара. — Једно каваљерско прнзнање. У једиом друштву грађана и војника, један грађанин, који је у хладовини комотне позадине, стекао златну медељу за 'ревносну службу, док је једном д ру Николи Вучетићу, лекару и родохубу, за кога би свако одликовање било мало и према ранијим и за заслуге у овом

рату, додељена тек сребрна, енергипно протестује, што су неки лекари добили медаљу за храброст! — Господине, ја би н. пр. д-ру Стејскалу, који је био у моме одреду, дао златну медаљу за храброст с бриљантима, када би је било, јер његова храброст и савесност на дослу не може се ничим наградити, цримети пуковник Николајевић, командант десне колоне Ибарске вој ске.