Балкански рат

бАЛклНекИ раТ

€трана 278

сматрао као неку храброст чобана, што ближе нама долазе. Кад се већ почело тврдити да ће непријагељства поново одпочети, командант I. дивизиона Петар Лазаревић нареди, да се један топ одвуче иза. села Епчбои, поред саме реке Арде, са задатком, да бочно туче турске шанчеве, и постави тако, да буде потнуно сакривен не само иначе од турских погледа, већ да му се ни блесак од топа не види, а то значи за висину од 4. метра позади гребена. За командира тога топа одредио је канетана Завишића. Капетан је свој задатак извршио тако, да га не само Турди нису могли видети, већ га ни ми нисмо могли видети са нашах положаја, а имао је да дејствује тек по наређењу командантовом. 11о прекиду примирја, виђали смо и даље стада у близини нашој, али ни тада нисмо им обраћали пажње. Борба се водила са Турцима већ ређе него ли у првом периоду, ми је нисмо имали никако до 27. јануара, и ако су непријатељства одпочела још 21. јануара; смењивање трупа вргаило се и код нас и код Турака. дању, отворено; наши се пешацн отворено шетали испред шанчева као и њихови, и све се радило као да смо још у пријатељству. 27. јануара дође наредба из дивизије, да се отвори артиљеријска ватра на турску пешадију; командант дивизиона нареди, да се одпочне паљба; замете се борба, ми пуцамо а и Турци се нису дали дуго молити, већ и они нас почеше гађати. Али шта је ово?! Нзихова зрна падају готово у наше батерије, ватра беше веома прецизна, и у колико је била жешћа, у толико је била нрецизнија. Ово нас је мало изненадило, али смо мислили, да су то случајни метци. После овога дана нисмо више ни мислили на то, а како нисмо опет дуго имали борбе, то смо сасвим и заборавили на ову стврр. 5. фебруара с г. Турци се су почела појавлшвати у гомилама од Бекчи-теие-а, а њихови војници су са свим дрско ивлазили испред ровова, да нас је то већ почело једити. Команданг дивизиона опет нареди, да се отвори ватра на пешадију. Пвљба отноче, борба се онет заметну, а Турци нам одговараху, али овај пут још бешњом, још прецизнијом ватром. Ово нас је већ забринуло; видели смо да они метци прошли пут, еису били случајни, већ добро срачунати, одмерени. Ми смо се у чуду питали од куда та нагла промена, али решења ни од куда. Но ипак једнога дана решење је дошло. Одмах ио нрвом марту Турци отворе артиљеријску ватру на наш топ у Еичели, који не само да нису видели, већ он никако није ни дејствовао. Мене је ово јако изненадило, те обратим пажњу на ту страну. Узмем дурбин и почнем посматрати дејство Турских зрна, кад на једаред, у близини самог топа приметнм једно стадо, како се отегло и но свом правцу кретања управљено на наш топ. Одмах ми је било све јасно. ДосТавим ту ствар команданту дивизиона и команданту IV прекобро^ног пука и они увидеше да су нас чобани сгадом својим издали. Тада се сетимо да су тако исто и за време примирја па и доцније довлачили своја стада близу нас, те тиме откривали наше положаје. Командант IV пука Рада Аравђеловић пошаље иаТролу да ове чобане похвата и дотера к нама, а стада да се отерају у чифлик и остави један чобанин, да овце Чува иод стражом, а о овом случају извести дивизију. Патрола похвата чобане, снроведе их нама, а затим у штаб дивизије. ДоцниЈе смо дознали, да су њих четворица повешани у Мустафапашп ио зановести генерала Степановића Питање је било: шта да се ради? Факт је постојао да смо издани, јер се само тиме да објаснити она прециозност турске артиљеријске ватре. Размишљало ее о томе и као резултат тога била је сретна идеја на коју је догаао ппуковник Пера Лазаревић: треба продужити рад чо* бана, али тако да се стада управе на оне положаје, где нема наших труиа, те да се на тај начин обману Турци и њихова ватра одвуче на оно место, гдз нама неће ништа шкодити. Требало је наћи пекога, ко ће тај задатак потпуно извршнти тако, да Турци обману не иримете. а сгада да буду уцрављева на тачно одређено место. Ствар би била дака да је изврши један сељак — војник, јер ништа

лакше за њега но терати стада, али други део задатка није био лак, најмања погрешка могла је учинити, да Турци обману виде, или да се стада управе бага на оно место где су натпе трупе, те би се тада лепа услуга учинила Турцима. Тада се јавио резервни артиљериски поручник Владислав Недељковић, да он тај задатак изврши. Понуда му је иримљена, те се одмах побринуо, да набгви кабаницу, шубару и чалму, како би се што боље маскирао, како га Турци не би познади. Стражи је наређено, да чобане и стадо задрже у чифлику док поручник не дођг, као и да се повинују његовим наредбама. Сутра дан раном зором поручник се опремио: обукао кабаницу, метуо шубару на главу, обвио чалму и тојагу узео у руку, —- као што се на '■лици види — па се упутио пешке у чифлик 4 км. далеко. Ч.им је тамо стигао, одмах је наредио чибанима, 'да истерају овце са јагањцама •—- око 200 на броју — и да са њиме иође само један чобанин, који ће му помагати да овце тера тамо где му он нареди. Терен је био раван, мочаран, читаве се баруштине разлиле, потоци на све стране; на по неким местама каљиште је било тако мекано, да су ноге упадале у блато до чланака и с тешком се муком извлачиле, а стадо гладно и жедно раштркало се на све стране пасући траву, Поеао је био врло тежак нарочато за човека који тај посао није никад радио. Тобанииу се није смео новерити циљ ове авантуре и ако је непрестано запиткивао: „Куда ћемо? Оћемо ли на ноложај? Да ли ћете ми дозволити да стадо отерам у Еспетли?" и. т. д. Ситуација је била озбиља, јер ако Турци примете врдање, увидеће да је лаж, па како је стадо добар и видан циљ, могли су га аасути топовским зрнима, и за неколико минута уништити све. Поручник није жалио труда, већ је гледао да свој задатак нотпуно изврши, имајући у виду само то, да тиме испуњава само свој’у дужносг и да се тиме одужује Краљу и Отаџоини. Са мотком у руци јурио је ио оном бдагу, скупљао овце, носио мале јагањце, који су ее тек пре два дана ојагњили и од умора посустали. Ми смо га посматрали дурбином са нашег ноложаја, те смо га, и ако је био далеко од нас 2 км., Ј - едва могли разликовати од правог чобанина. То нам је дало уверења, да га Турца са још много веће даљине неће распознати, а нрема његовом кретању видели смо, да ће задатак добро извршити. Стадо је добијало све правилнији облик праве линије, а нравац је тачно онај, где је стадо требало бити управљено. Након тешкога рада од 6 часова, ми смо видели, како је поручник дошао до циља, задржао стадо око дО минута па пошто се одморио, почео се враћати натраг опет у правој линији, вертикално спуштеној на лажни положај, дајући тиме Турцима на знање, да се На том месту налазе наше трупе. Тиме је иоручик свој задатак иснуноо; трик је извршен и сад се имао чекати резултат. И ако Ј‘е оваЈ - трик учињен, ми смо наше батерИЈ - е ипак нреместили на други гребен, како би што мање ватру трпеле. За време општег иапада, водила се очајна борба и са једне и са друге стране. Сва артиљерија и наша и турска узеле су јаког учешћа. Зрна су падала на стара места где су наше батерије биле. На једаред приметисмо, како Турци засинају онај правац, који им је поручник ста дом показао. Турци су на то место избацили преко триста зрна, а наших трупа ту није било. Ми смо у томе уживали. јер смо видели, да је дошао повољан резултат тешког 0 напорног труда поручника Недељковића.

Јупвијш пајка. Носила Црногорка са бојишта кући лет пуШака. Погинуо јој муж и четири сина у боју код Дечића. Она их је све изнашла мртве и покупила њихове пушке, па носи дома. Сусрете је друга Црногорка и примети јој, зашго носи пушке, када су јој сви погунули; а она одговори: Муч не лудуј, требају пушке, ако не данас, а оно до иетнаест година, док ми унуци не порасту!“