Балкански рат

Број ^1

У ОШЦИ И РБчИ

Стр. 331

„Мирно, синко, лези. Дај ми пушку, да пуцам, а ти се одмори мало и прихвати се.“ И даде сину торбу са разним јестивом. Док је син јео, отац је пуцао на Турке. Куршум и шрапнет сипао је као киша са свију страна. После извесног времена, отац зовну сина: „Горчо, хајде настави сад ти, а ја одох к)ћи! Са мо храбро, синко. Не осрамоти нас!“ Син се маши руке очеве, да је пољуби, али му отац подмету чело и одмах оде. На завојишту приђе лекарима Горчин отац: „Господине, да ми превијеш руку, рањен сам!“ „Како тебе ранише, сгари“! питао је лекар зачуђено. Па, одмењивао сам сина, и, ето, погоди ме баш у десну руку!“ мирно је одговорио старац. А лекар помисли: има ли веће љубази од родитељске?' 1

Бапшш рат — У слнцн у речн Црна Гора је прва загазила у рат с Турском У Србији је наредба о мобилизацији објављена 18. септембра 1912. Тим поводом наш уредник упутиоје у вече на црногорског министра предеедника ђенерала Митра Мартиновића овај телеграм: Краљ данас позвао под оружје целокупну убојну силу Србије. Очекујемо глас, да је братска Црна Гора солидарна у овим судбоносним моментима. Господину Председнику, бићемо дубоко захвални ако нас тим једино очекиваним гласом у одговору своме обрадује. Ђенерал је одговорио сутра дан овако: „Од јуче сва је Црна Гора на ногама! Своју руку ставила је у руке братске Србије, да удружене полете браћи у помоћ: Онамо, онамо за брда она. Председседник владе Ђенерал Мартиновић. И доиста истога дана када је овај одговор сти гао у Београд 18. септембра, Краљ Никола је наредио мобилизацију, мотивишући је овако: „Овај важан корак изазван непрестаним пограничним нередима и јаким појачањима царске отоманске војске дуж црногорске границе, средство је за заштиту земље и њених државних и националних интереса у садашњим озбиљним приликама “

Мобилизација и концеТрација трупа изведена је за цигло недељу дана и већ 25. сепгембра је објављен Турској рат. Свечано испраћен са Цетиња, Краљ Никола је са књазом Мирком и пратњом, тога дана пошао набојно поље, а са њим алај барјак. Први топ са црногорске стране загрмео је 26.. септембра у 8 часова пре подне, са Градине на Дечић, а испалио га је мезимац Краљев кнез Петар Бригадир Вукотић са својим одредом. заузео је првог дана борбе Мојковац, а другог дана, 27. сепгембра, око 9 часова пре подне пао је и Дечић, око кога је вођена крвава борба. Ту се предао командант пуковник Саних Един са више официра и много војника. Озде су Црногорце помагали и Арнаути Малисори Црногорски губитци су били велики нарочито у официрима. Згплењена су четири турска топа. ГЈДД^Утврђење Рољне, крај Дечића, заузего је 28. септембра, а тога дана по подне пало је и Бијело Поље. Утврђење Шипчаник и варошица Тузи, предали су се 1. октобра. Заробљено је неколико хиљада турских војника, а задобијено је 9 топова, 8 митраљеза, 7000 Маузерових пушака, 800 шатора, доста коња муниције и профијанта. После поноћи, предао се и Хум. То су успеси првих пет дана ратовања, за које време су Црногорци имали 256 мртвих ибООрањених. Највише губитака је било приликом јуриша на Широчке стране пред Скадром и на Дечић. Од рањених 90 од сто су лако рањени, те су ускоро били способни за нове борбе.. У среду, 3. октобра, у 10 часова пре подне црногорска је војска ушла у Беране, а већ сугра дан, у исто време и у Плав, док се Гусиње предало у недељу 7. октобра. У идућу недељу, 14. окТобра, предао се и Рожај са околином, а сутра дан су се састале у Плевљима две српске војске: Јаворска Бригада, под командом пуковника Миливоја Анђелковића и црн^горски одреди, под командом бригадира Јанка Вукотића. После тродневне борбе, у среду 17. октобра се предала и Пећ, те је после толико векова српска војска ушла у Свегу Патријаршију, а већ у петак забрујало је звоно на Слободу и на старославним Високим Дечанима. где истовремено са Црногорцима стигоше и предња оделења Ибарске Војске. (наставиће се)

Нашн јунаци Мајор Стојан Поповић један је од најЗаслуЖнијих наших официра за успех на Нагоричину, где је решена Кумановска битка. Ту је Он, у критичном тренутку, показао ретку присебнОст, пуну хладнокрвност и одважност. Такав је био и у свима борбама, те је по заслузи добио највеће ратно одликовање Карађорђеву Звезду с мачевима, коју с пуно части може носити јер ју је у истини заслужио. Млађи мубрат д р Драгослав као трупни лекар вршио је своју дужност идеално са хладнокрвношћу својственом само јунаку, који је свој живот да другима помогне не један пут излагао погибељи, те је по заслузи награђен златном медаљом за храброст, коју је мало лека ра добило.

Пешаднјсии пајар Етојан Поповнп командант Д батаљона II!!.. вука I. познва и Орат му саннтетскн капетан д-р Драгослав.