Балкански рат

Страна 346

БАЛКАНСКИ РАТ

Врој 22

1аш јупацн

ПЕШЛДИЈСКИ КАПЕТАН I. КЛАСЕ Ераннспав Иипосављевнћ КОМАИДИР I. НЕТЕ, II. БАТАЉОНА, XII. ПУКА Цара Лазара.

Капетан Брана учествовао је у свима борбама од Прнтолиа до Драча, коме је он био први управник. Иримајући под своју управу град Драч капетан Брана је упутио грађанима опај проглас: ,.Драги Драчани! Српска војска Његовог Величанства Краља Србије Петра I. лошла је у ваш лепи град, да донесе слободу, једнакост и брагство свима грађанима града Драча. Својим доласком. ми Вам доносимо: путове, железпице, културу, писменост, просвету, материјално благостање и потпуну слободу вероисповеди. Поздрављајући Вас драги Драчани, позивам Вас да се нашој војсци покоравате, за сада взм одређујем, за председника опшгине Петра Ђурашковићз; за чланове одбора Христа Спиру, Мехмеда ефендију и т. д Својим тактичким лржањем и умешношћу брзо је сТекао симпатије и поштовање Драчана. Са својом четом учествовао је у умиргњу побуњених арнаутских села, па је и ту с врло мало жрта ва показао врло лепе резултате, те је предложен и за унапређсње и за одликовзње. И у овом рату с Бугарима одликовао се јуришећи на челу своје чете на нвјопзснијим местима. Кгпетан Бранислав је свршио 29 класу ВојнеАкадемије с оцличним успехом, а.по том је вишавојничко образовање добио на вишем курсу. То је интелигентан војник од заната и врло симпатичан друг, строг али правичан старешина.

Ошбојјш Вунотриа Војинови! Мчлош на поље се диже, Барјаке виде, чу чудноват јек. Борије снажне примичу се близке, Ново је доба, нови свиће век. Андра Гнвриловић. У логору V пука II позива жагор. Први батаљон спрема се за полазак ка ВЈЧитрну. Пушке симетрично распоређене у купама по водовима висиле су о десном рамену. Војници су се журно спремали, командири чета постројавали водове, командант жгрно издавао наређења. Дошао је и вод коњице који је придодат ба таљону. У даљини се оцртавала, у јасно јесењој ноћи, силуета Бутовца и Драгомана, где је јуче вођена уиорна борба пред Пришгином. Једва се назирао хоризонт, који се чак тамо на Гази Местану оцртавао са земљом. Преко неба, на коме као да умиру звезде, навлачили се облаци и наговештавали кишу. Ноћ хладна и мрачна спуштала се по путу, по брдима, преко Косова и полако скривала удаљене предмете. Батаљон се крете у девет сати. У другој колони као теретни влак, гмизали су војници уморни од јуче рањег пута и борбе друмом за Приштину, у дугом реду. са потмулом лупом точкова, кретала се пољска артиљерија, вучена од коња високих као брда на којима су седели војници, и крепким масивним бччевима шибали их по боковима. Поче ретка па све јача ситна јесења киша. Хладне капљице падале су на: руке, лице, за врат и клизиле низ кичму. Војници увукли вратове у рамена, газе по раскаљаном путу пуном барица, у које сипа и шуми киша. Чуло се само шљипање обуће из које је пишта ла вода и нехармонично звецкање чутурица и порција. Коњи оборили суморно главе чак до земље и предали се судбини. Низ сапи, бокове и ноге јурила је вода у млазевима. Једва се назирао вијугав пут кроз мочар и густ мрак, у коме се губило чело колоне Пролазимо кроз пуста арнаутска села десно и ле во. Тужно су се оцртавале слике напуштених кућа са тршчаним крововима, као да су напуштене пре незнатног времена. Ни пас да зарежи. Батаљон стаде. Неколико пустих кућа н пола разрушених, са иструлелом грађом, растурених без реда. Отковане даске, ра.змахиване ватром, лупале су о зидове и крчали стари нахерани диреци. Киша беше стала. Војници се почеше набијати у просторије савладани умором и сном. Сваки је осећао радост, што ће после шест сати пута наћи одмора неколико тренутака. Неко легао савијен у клупче, неко наслоњен на зид и подупрт пушком, неко сео и заспао одмах. Још мало па се само чуло дубоко дисање уморних војника, тихо жуборен»е Ситнице и монотоно грижење тврдих јечмених зрна под јаким коњским зубима. На небу иза једног руба мрког облака појави се месечев рог, као да је хтео да види толико жељене српске војнике како преко Косова хитају старом граду Војновића. Освану леп дан. Блесну светлост јесењег сунца и бљештала је расплинута по малим барицама, по А капљицама на пола увелој трави и по Ситници, која се као дуга вијугава сребрна жица губила тамо ка Вучитрну, куда је хитао наш батаЈЛОн, Весео и ведар дан поткрепи и раздрага војнике. Из дубине' колоне чула се песма и преносила кроз батаљон. Наше Мачване и Посавце подсећало је Косово на њихове равнице око Дрине и Саве, на зелене ливад , њиве и дубраве; на аде и воденице на Сави, тихо запљускиваше весла и клизање чамца по глаткој површини. Из далека угледасмо Вучитрн. Висока мунарета штрчала су у? вис> црт$ кућа од непечене цигле давале