Балкански рат

Страна 350

БАЛКАНСКИ РАТ

Број 22

ском положају, ади не може да издржи еилан огањ, одступа. Прибере снагу, иа опет паиред, док, на послетку, после четири пет цута понављаних јуриша не изгони Турке из управо непристуиних позиција. А да знате само какви су то били јуриши! Одсеци и уртшне, местимице управо вертикални. Уз то нокривени снегом. Да би се на њих могли иснети, војници се морају ослањати на пушке, јер се друкчије иикако не би могли задржати на оштрим стрминама. Иде војник, одупирући се на пушку, иде три четири корака, припуца који пут, па опег напред. опет три четири корака, и тако све до саме ноћи. Ту је и иреноћио, да сутра настави тај исти посао, који је немогућно огшсати. И тако три дана и три ноћи непрестаног нанадања... Трећег дана увече све турске позиције била је заузела срнска пешадија, која је вгнчана неувелом ратном сдавом, јер је све то, доиета, било нешто надчовечанско, иедостижно. После прилипске битке може се рећи: „Српска ја артиљерија изврсна, али је српска нешадија и од ње бо ља“! И овом се не би имало ништа више додати, јер се иичим не може појачати стварни утисак. Са Прилипа Турци су се повукли према Битољу, тде се већ најако вршило утврђивање. Турци су били застали на превоју Бабуне Планине највигае због тога да би неколико дана задржали Србе, те још јаче утврдили Битољ, где су хтели, како се то каже, да „сачувају образ“, и ако ситуацију нв би могли епасти. Срби су имали код Прилипа великих жртава, али по неириступности положаја, у којима су били Турци, могли су Срби имати још више жртава и изгубити много више времена, Сен легендарног српског јунака Ираљевића Марка могла је бити задовољна. А Прилип је завичај Краљевића Марка Легенда казује да је Краљевић Марко заспао и да ће се тек овда пробудити када дође дан српског ослобођења. У време нрилипске битке, вероватно, Марко се за тренутак пробудио: погледао како се његови Срби храбро боре, осмехнуо се радосним оемехом, па опет засиао, рекавши: „Ово још није све! Посао је мој и мој рад — у будућности“! Кшстцктм шле Косова н Ешце — Уз наше спике Петвековни сан српског народа остварио се. Турци који су нам на мачу узели најлепше земље потиснути су бајонетом из крајева, који су колевка славе наше. Јуначки су нас заробили, јуначки смо се сами својом снагом, без туђе помоћи пре једног века почели ослобођавати, а под владом Краља Петра и данашње српскевладедовршено је српско ослобођење испод турског ига. Данас нема ни једнога Србина у турскоме ропству, а границе наше мнле Отаџбине проширене су до Струме. У границе Нове Србије ушли су сви славни градови из велике прошлости наше, а да би оно што смо силним жртвама ослободили и што је наше од искона могли задржати морали смо се упустити у још један и то крвавији рат са ненаситим братом, коме се учинио већи комад у нашој руци. Осветили смо Косово, а да слава нашег непобедиог оружја буде неокаљана истим потезом осветили смо и — Сливницу. На оружју српском нема више ни пега од помрачене славе. Ми смо данас први на Балкану благодарећи снази оружаног српског народа и мудрости оних, који брод Србије руководе у овим судбоносним данима, који су донели обнову Србије онакве каква је била када је била у напону своје снаге и славе.

На челу српске владе стоји у овај мах Никола ППашић, политичар њелика искуства. Његову слику донели смо на челу 3. броја, а данас доносимо слике че. тири му одлична помагача у кабинету. Отојан М. Протнћ, министар унутрашњих дела, један је од главних стубова овог кабинета. Човек велике енергије, пун знања и искуства, неуморан на послу, политичар који уме да гледа у будућност, стекао је за успехе у овом победоносном походу наше војске више заслуга но најзаслужнији војсковођа. Он је омогућио успешно напредовање српске војске, јер је као дугогодишњи члан кабинега највише настојавао, да се српска војска тако опреми, да задиви не само свет но и све нас, који ни сами нисмо могли веровати, да је малена Србија у стању да избаци четири стотиче хиљада модерно наоружаних и свим ратним потребама снабдевених војника. Још више он је тај који је омогућио, да једна овако мала земља девет месеци издржава тако огромну војску, да је на време и увек тачно снабдевена свим потребама и то и до данашњег дана без реквизиције и без „расписки“. Годинама је Стојан Протић као министар финансија скупљао пару по пару у државну готовину и борио се као ала с берићетом са свима; да се државна готовина не троши чак ни за најпрешније, неодложне потребе, но да се „беле паре чувају за црне дане“. Његова је заслуга, што смо у рат пошли са пуним државним касама, а’осигурани материјално ми смо без бриге могли ући у рат верујућиусигуран срећан исход његов. Стојан Протић је активан политичар, који се као гакав замерио многима, али ни је далеко тај дан, када ће и пријатељи и противници политички скинути капу пред радом и успехом Стојана Протића, коме највише имамо да захвалимо, што смо једновремено покајали и Косовску погибију и сливничку срамоту. Л>уба Јовановић, министар просвете и црквених послова, један је не само од најугледнијих чланова владе но и најистакнугијих јавних радника и научника наших. Као дугсгодишњи председник Народне Скупштине он је стекао свеопшге признање својим тактом и умешношћу у руковођењу скупштинских послова. Као научник особито је цењен. те је рано ушао међу академике и постао редовни професор Универзитета. Уман јавни радник, чији се рад увек клонио општем добру, он се показао у политици и на високим положајима као проницав, трезвен, одмерен и веома разборит, те је стекао свеопште признање и самих политичких противника. Љуба Јовановић има још једну добру страну. Без пргтеривања се може рећи, да је међу нашим државницима он један од оних, који се највиша иктересује приликама Срба ван граница Србије, и који те прилике међу нашим политичарима најбоље познаје. Нашавши се у ова бурна времена на положају столоначелника наше просвете Јовановић је. по високој култури својој, појмио своју дужност, и допринео је много ширењу просвећености у запуштеним крајевима нове Србије, који за свој културни напредак могу много очекивати, док просветном политиком у Србији управља тако просвећен и увићаван Србин који је 1885. излагао своје груди овом истом данашњем непријатељу и у јуначком боју и рзњен био. Јоца П. Јоваковнћ, министар грађевина, заузео јетајпо ложај не само као стари угледни радикални првак, но и као одличан наш технички сгручњак. У радикалној странци он давно игра врло видну улогу, као првак, који се силно залагао за успехе партије, и као човек који би по својој просвећености, стручној спреми и радљивости био добро дошао свакој странци. Раније је био председник крагујевачке општине, а сада је посланик крагујевачког округа. Стручном својом спремом он је дорастао за висок положај у ово време, које треба уз проширење граница да донесе и технички културни преображај наше Отаџбине.