Балкански рат

Број 22

Страна 351

У СЛИЦИ И РЕЧИ

Раднвоје Бојовнћ, артиљериско-технички пуковник, стекао је великих заслуга за одлично наше артиљериско наоружање. На положају министра војног показао је велику административну способност, прибраност и ретку самосталност у послу. чега ради је сишао с овог положаја пре времена, чиме је више изгубила војска но он лично. Бој и Бајчанекоп Риду. Од Злетовске Реке до Рајмакског Рида - Успесн српске артиљернје. На дан 20. јуна 1876. године, објављен је рат Тур ској. Тога дана ове године довршио се сјајан српски напад на Рајчански Рид, који је досад био границом између нове Србије и нове Бугарске С околних висова чује се брза, нервозна топовска паљба. То наша артиљерија довршава уништење разбијенега непријатеља, који се не повлачи већ бежи безобзирце. Одбивши 18 јуна мучки напад бугарске армије, предузет 17 онако остентативно и онако надмено, наша је војска на противниковим леђима ушла у његову земљу. Први задатак, који је ваљало решити, био је освојење Рајчанскога Рида, који је наша војска и у рату с Турцима сама освојила, али који су Бугари на подао начин себи присвојили, протеравши отуда наше власти и нашу посаду. Да се не заоштравају односи између савезника, примљена је онда Злетовска Река за границу, и Рајчански Рид је припао Бугарима. И на реванш се није дуго чекало. На дан 20 јуна у 11. сах. пре подне предузет је напад на Рајчанеки Рид, а већ у 5 часова по подне виле су се на њему заставе наших пукова. Рајчански рид је вис, који се налази на левој обали Злетовске реке и који се благим повијарцима непошумљеним и голим, спушта у саму реку. Падине, уз које је наша пешадија имала да се пење лредстављају у ствари стрму равнину из физике, која је са влха могла бити у правом смислу брисана како из пушака тако и из топова. Бугари су за време ових дугих дипломатских преговора и својих мирољубивих уверавања, подигли читав низ утврђења и понамештали то лико препрека нашем наступању, да би мање одлучна војска једва смела да рискује напад на овакав град. Рајчински Рид је, збиља, град који би могао бити брањен и одбрањен много мањом, али добром војском. Бугари су на Рајчанском Риду и даље дуж Вре галнице искупили жалосне остатке своје IV армије, која се у ономадашњем нападу на наш стратегијски фронт бесмртно — обрукала Специјално на Рајчанском Риду била је чувена и у мирно време слављена рилска дивизија, о којој је њен командант 18. ов. м бугарској врховној команди послао овакав извештај: „Дивизија ми је разбијена Борим се у одступању. Молим за даља наређења." Рилској дивизији придато је нзколико бригада добровољаца и огроман број топова, пољских и хаубица. Оволика снага, на овако јаком положају требало је доиста, да покаже мало већи отпор. Напад је почео артиљеријском припремом за наступање пешадије. Припрема је извршена тако сложно, тако методички и тако зналачки, да данашњи дан чини част нашој артиљерији, нашим артиљеријским официрима, који су славу свога оружја из наших ранијих ратова изнели у још јачој светлости. Покушаји бугар ске артиљерије да с нашом завеже дуел били су бедни и изазивали осмех код наших пешака, Она се, док ни је била уБуткана, морала ограничити на пуцање без ефекта, на паљбу која је једино могла да подржи бугарску пешадију која је, запљускивана таласима нашега напада, премирала од страха. Кад је наша пешадија кренула иапред, наш напад

личио је на испрекидано дување ветра, под којим се бугарска одбранбена линија угибала док није прсла Засипана шрапнелима под претњом непрекиднога приближавања једне пешадије, која је несумљиво готова да пође и на нож, бугарска је одбрана попустила у својим везама и у тренутку, кад су наши пукови избијали на Рајчански Рид, на њему је, сем лешева, било неколико гомила које су по свој прилици, официри како-тако успели да задрже на положају Али и те гомиле нису биле ту да изјаве послецњи отпор, да часно и до краја изврше дужност према својој Отаџбини. него да покушају једну подлу превару, која се у бугарским војним круговима без сумње, сматра као особито духовито ратно лукавство, јер иначе не би у њиховој војсци била тако распрострањена, Бугари, на име, одржавају у овом рату једну чудновату и у цивилизованом свету осуђену праксу. Чим виде да су осуђени на гшраз и да часним путем не мо гу доћи до победе, они на својим позицијама истичу, у знак предаје, беле заставе, или у наш логор шаљу „парламентаре“, да поведу какве било преговоре. К?д се понуца од наше стране прими или док још „преговори“ с парламентаром трају. они врше потребна померања својих трупа и сласавају на тај начин оно, што се никад спасти не би могло, или, што је још чешћи случај, оспу плотунску и сигурну ватру на наше нај ближе трупе, које у правилној претпоставци да имају посла с часним противником напуштају борбену готовост и прилазе своме противнику с маслиновом гранчицом у руци. Кад је 18 ов. м. бугарска офанзива почела даиздаје, на нашу страну упућено је преко десет парламентара с разним мисијама, а скоро на целом бугарском фронту лепршале су се биле беле заставе. Парламентари су за тренутак укочили нашу акцију, а беле заставе су, можда прогутале доста невиних жртава, али је одмах свима била јасна та нова тактика, коју Бугари нису могли научити ни од Немаца ни од Јапанаца, каквима су они пре рата желели да се представе на Балкану. На Рајчанском Риду сличне понуде нису узимате у ббзир и ине трупе бугарске које су се усудиле сачекати јуриш наше пешадије, биле су просто уништене а оне, које су у дивљем бегетву напуштале положај, десетковала је наша удружена пешачка и артиљеријска ватра, која и у овом тренутку поједпним мецима испра Бала неустрашиме заточнике „једне и недељиве Маћедоиије". Оперзција против Рајчанскога Рида ће доцније. кад буду објављене све њене појединости, заузети видно место у исторкји овога братоубилачкога рата. Њене су битне одлике: смишљен и целисходан распоред трупа; јединство мисли и јединство акције код комаиданата; истрајност, жилавост наше пешадије у ватри и њена о фансивна способност да противника ухвати за јаку; изванредна наша артиљерија и њена страсна жеља да се сва стави у службу пешадији, и најзад, дивна и невероватна свесг о дужности, која је наше војнике водила у смрт. И.

Рееизоре и продавце молимо д а н а м одмах пошљу новац за продате бројеве у прошлом и ранијим месецима, Неуредним продавцима бићемо нринуђени да обуставимо слахве листа док не измире своје дутовање. Претплатиике молимо да обнове протплату, пошто је прво полгође истекло,