Балкански рат

Страна 398

БАЛКАНСКИ РАТ

Врој 25

Од Старца до Бнтоља Дневннк једног обвезника дунавске сакитетске колоне.

( 11 .)

(СВРШЕТАК) Запали смо у неко подводно земљиште Пред нами су грдне баруштине и блато до колена Мрак је да се прст пред очима не види. Бојимо се да и ово мало коња у овој несрећи, баш сад кад су нам нђпотребнији не изгубимо 5. Новембар Ноћас око пола ноТш добијамо наредбу да се одмах кренемо у село Агларце и улогоримо до самог завојишта. Село Агларци је у непосредној близини села Добромира где је наша градска артиљерија укопана. Ту је и она, сада добро позната турска кућа, одакле је Његово Височанство Престолонаследник посматрао ток борбе. Још од ране зоре борба је почела. Страховита то повска рика измешана митраљеским праскањем и пуш чаном паљбом тако је јака да зауставља дах. Просто се мозак тресе Битољ је пред нашим очима. Лепо се види. Али ће требати још много, — врло много крви да се пролпје и да река Црна мутна и крвава потече па да победоносно и триумфално уђемо у њ Од 9 до 11 сах. настаје брза артиљеријска пг.љба коју никада заборавити нећу. Ако је пакао страшан и ако збиља постоји, мислим да није страш нији него што је на ратишту тада било Страховит пуцањ стотинамз топова и илотуни око 200.000 пушака проламали су небо као да хил.адама гро мова пуцају. Гранате падају на све стране и фијукћу страшно — ужасио н чини вам се као да свака од њих иа вас лети. Око 2 часа после подне бзрба по пушта а око 4 часа чују се само топови, да и њихова грмљавина престане после једног часа. Ми добијамо наређење да идемо у логор VII. и IX. пука примимо рањенике и однесемо их у завојиште. Надали смо се, да је број рањеника велики, али на срећу није их било више од деведесет. 6 Новембар. Цео дан је прошао на миру Ни један метак није избачен. Из опрезности наша војска није ишла напред, послате су само патроле ради извиђања. У 2 часа после подне наша је војска ушла у град Битољ, чије је освајање стало много јада и крви. Општа је радост. Сељаци из оближњих села долазе и распиту|у се о исходу борбе Када смо их известипи о паду Битоља и нашој побдди, трчали су као без душе својим кућама да им ову радосну вест однесу.

су тешко рањени и они се не могу преносити док мало не прездраве, јер би им се ране на путу позледиле. Цео дан нам је иначе прошао без икакве наредбе. Око 8 часова у вече донесе нам ордонанс наредбу да одмах идемо преко Новака и Кукуречана у село Црнавче и да одатле пренесемо у Битољ 750 рањеника из Моравске Дивизије, Кренусмо се одмах. Прешли смо много села и тек око два часа по поноћи стигосмо у село Кукуречане где застадосмо да се мало одморимо 9. Бовембар. Око 4 часа у јутру кренусмо се за Црнавче. Пут је леп Идемо све насутгм, лепим друмом „царском џадом." На овом месту где се сад иалазимо, била је шумадијска и тимочка дивизија као и један део дунавске дивизије. Пред самим Кукуречаном на једном вису стоје напуштени 12 турских брзометних топова. Турци су имали одличне положаје. Наши пак као нападачи ишли су прво равницом и сваки брежуљак кога су се хтели прихватити морали су од Турака ба јонетом отети. Требало је много жртава, издржљивости и пожртвовања па да се Турци из својих изабраних и јаких положаја отерају. И то је било Поред пута лежи огрсман број турских лешева. Кад смо већ били у селу Лопатници заустави кас стража и саопшти нам да је пут за Црнавче тако рђав да ми с нашим великим рањеничким колима не можемо проћи, већ да до Лопзтнице пренесемо рањенике лаким колима,па да их после претоваримо. Тако смо и урадили. Тек око 5 часова после подне били смо гогови те се по ужасној киши кренусмо за Битољ, где стигосмо око поноћи и истоварисмо рањенике у Српској Гимназији.

Војска попнсује становннштво Бнтољу.

10. Новембар. Цео дан смо остали у БитОљу. Битол је велика и лепа варош. Има преко 80 000 становника. Главна улица где се налази Српска гимч азија нарочито је лепа и европског изгледа. Куће су махом двоспратне и троспратне. Поред ове главне улице нарочиго се одваја лепотом својом, улица поред плахога Драгора, који необичнном брзином тутњи и тече кроз варош. Тамо је и пашин конак, — величанствена зграда у коју је одмах смештен Штаб дунавске дивизије. Трговачких кућа, хотела и кафана има врло лепих. Промет је у вароши велики а свет који на улици видите интелегентног је изгледа и варошки — европски одевен.

7. Новембар. Далеко, врло далеко, чује се топовска пуцњава негде иза Битоља. То је остатак разбијене турске војске која се под вођством Џавид паше пробија ка Албанији. С Битољем је готово Мерзери који су јутрос амо дошли и постројили се баш до нашег логоришта враНају се натраг не избацивши ни један метак. И наши колоси „градлије“ вратише се данас у правцу за Прилип. 8. Новембар. Готово све рањенике послали смо данас у Прилип у болницу. Рањеника више нема сем неколико који

Варошки парк је и ако мали доста леп, До самог парка диже се поносито у вис једна дивна палата тек довршена. 'Го је нов официрски дом. (Види се на слици на 32 страни) Сироти турски официри нису били среће да бар један дан у њему пробаве Битољ, 20, новембра 1912. год. Рада Н. Живадиновкћ.