Балкански рат

Врој 25

УСЈ1ИЦИ И РЕЧИ

Страна 301

лико сати у њему смо упознали офидира, који чини част славној армији нашој. И срце нас боле, не што је један такав јунак погинуо, он других амбпција у зкивоту није ни имао, но што није пао вадовољан у своме оправданом захтеву. Министар војни, који је обавештен о херојским подвизима овога јунака, учинио би племенито дело, ако га, ма и мртва унапреди и своју реч тиме откупи. Мртвом јунаку то би било највећа награда, коју је у пуној мери заслужио. Слава славпо палом јунаку са Сјенице, Белограчика и Стрешара! Слава Недељку Милићу!

Осветници Банвнице Ш\ц 1 - Војиспав П- Туфвгџић Храбри мајор Туфегџић, који је са јуначким Шумадинцима учествовао у походу Треће Армије на Турке и у више борби се одликовао и истакао, да је награђен поред медзље за храброст и мајорским чином био је другог дана борбе на Злетовсхој Реци у првом борбеном реду. На челу храбрих својих Шумадинаца који су се у овом рату показали достојни имена Карађорђева, мајор Војислав је успео 18. јуна да Бугаре сузбије преко Злетовске Реке, али је успех тога дана платио главом поред многих других одличних официра и ратника наш х. Мајор Туфегџић рођени је млађи брат одличног команданта првог пешадијског пука Милоша Великог пуковника Душана. Оба брата у овоме рату славно су се показала и име њихово ће с пуно части бити забележено у историји наших ратова. Тело мајора Војислава пренето је у Крагујеваи, где је 24. јуна погребен уз учешће целог Крагујевца, који је јунаку одао дсстојну пошту. Р1ајор 1 - Антоннје А. Славуј Пок. мајор Антоније је син пок. Андрије А. Сла вуја, шта.лпара из Шапца, покретача и дугогодишњег издавача одличног провинциског лисга „Шабачког Гласника“, а унук чувенога пок. Антонија Славуја, доктора и директора Карантина из Алексинцт. Мајор Славуј јуначки се држао у свима борбама првога и другога рата, у којима је учествовао његов 17. пешадијски пук, а погинуо је храбро у борби са небраћом [Бугарима на Великом Говедарнику 9 јула За његово витешко држање, у рату је добио мајорски чин и одликован сребрном медаљом за храбростПок. Славуј био је идеалан млад човек, редак официр. То је био војник пун идеала, човек пун поштења и части од кога се као човека и као официра много очекивало. Сви његови рођаци, пријатељи и другови осетиће велики губитак и велику празнину, јер њега више нема, да сваком помогне. да сваког утеши, да сваког развесели. Млади јунак је волео живот, који је он увек разумно проводио, али му је Отаџбина била преча од свега. За њу је требало мрети, требало гинути и Славуј је и у томе као и у миру и ту претходио примером Капетан • 1т Впадиеављевнћ Капетан Впадисављевић, командир друге чете, првог батаљона ХШ пука Хајдук Вељка, који је сво време опсаде Једрена провео под Једреном и са својом четом особито се одликовао при заузећу Једрена, дочекао је ту незахвалност од Бугара, да падне погођен њиховим куршумом. Где год се појавио пред непријатељем капетан Ђока је био јунак, који је без страха гледао смрти у очи. Такав је био и приликом покуша ја Бугара да од Цариброда продру ка Пироту. То је било ноћу између 27. и 28. јуна, када је Ђорђе непријатеља снажно одбио, али је и сам јуначки пао, остављајући за собом леп спомен и поносно име тројим незбринутим малим сирочадима.

Потпорумник -г Аранђеп Стојановнћ СлАВНО ПАО НА ЗПЕТОВСКО.] РЕЦИ

Као водник дринског пољског артиљеријског пука п затекао се оне ноћи када су Бугари учинили мучки репад и отпочели рат безобјаве, на положајима више •Апетовске Реке и ту је од непријатеља задобио три ране, којима је подлегао У српском-турском рату од ликовао се и награђан је чином официрским, али му небраћа мучки прекратише млади живот, пред којим је била перспектива лепе будућности. Сахрањен је у Велесу. Потпоручннк I Иипан Марковнћ Приликом мучког напада Бугара на наше положа је на Злетовској Реци тешко је рањен и резервни коњички потпоручник Милаи М. Маркови />, студент, водник у првом ескадрону лунавског коњичког пука. После четири дана млади витез подлегао је рани 23. јуна у болници у Кратову, одакле га је отац. уважени директор гимназије у пензији Михаило Марковић пренео и сахранио у Београду 27. јуна, Ппоручник Милан дете одличне породице био је ванредно лепо васпитан, а школован на страни био је широке интелигенције, којом би од велике користи био своме народу, да му у књизи судбине није било писано да за род живот свој положи тако млад, пре но што је осетио и сласги и горчине живота. Племенита душа, чврст карактер, одушевљен Србиз, војник свесан своје дужности и свога задатка потпоручник Милан био је примеран старешина, кога су његови војници обожавали, а старешине и другови особито ценили. Своју тешку дужност идеално је вршио. Командант његова ескадрона капетан Ђорђевић са сузама у очима, које су биле одјек дубоког бола, није имао речи да нам похвали свога незаборављеног водника, чији ће спомен остати трајан у српском народу. По речима капетана Ђорђевића потпоручник Милан био је не само присебан и хладнокрван но и врло куражан официр, који није задрхтао ни пред највећим опасностима. Своју дужност вршио је не само с пуно воље и много љубави но и с правим разумевањем. Такав је био увек те је такав био и у крвавој борби на Калништу, где је јуначки пао прорешетан непријатељским куршумима. Ојађеним родитељима једина је утеха, што је незаборављени Милош славном смрћу обезбедио себи трајан спомен. Слава свима за род славно иалим !