Балкански рат

Страна 426

ВАЛКАНСКИ раТ

Врој 21

ПЕШАДИЈСКИ МАЈОР ;■ Носта Цеимђ КОМАИДАНТ' 3 БАТЈЉОНа 5 ПУКа КРАЉА МИЛАНА СЛАВНО ИАО НА КОТИ 660 17 . ЈУНА

Ш т 630 — Опис крваве борбе у близини Штипа Трећи батаљон петог пука Краља Милана првог позива, којим је командовао храбри мајор Коста Ценић, био је одређен 17. јуна на предстражу. Очекујући смену, уморни и сањиви војници, на бојни знак морали су ступити у борбу, коју им је наметнуо изненадни бугарски напад, Бој је био страшан. Наши во'ници су имали према себи далеко надмоћнијег непријатеља. Читав г.ук пешадије, чију је уједначену пушчану ватру пратила рика шест брзометних топова, надирао је силно на наш изнекађени батаљон. Са својим неустрашимим Ваљевцима који у рату с Турцима навикоше да гледају смрти у очи и да јој се до последњег даха одупру, присебни мајор Ценић стао је на чело свога батаљона и узвикнуо: — „Не одступајте, јунаци! Част Огаџбине тражи од вас, да до последњег овде останете! 1 Паклена ватра сипала је из бугарских пушака и топова. Напад с бугарске стране вршен је с толико же стине, да се могло приметити, да је непријатељ знао бројну снагу војске ко;а му је давала отпора. Приљубљени на коти, не помишљајући на повлачење, наши војници нису дали да их Бугари ућуткају. Окршај је бивао све крвавији. Пред вече, у смирај сунца, Бугари су надирали помамно. Снага њиховог налета одавала је решеност. да се пробију у наше редове и да клањем реше судбину коте 650. Густе масе њихових војника, охрабрене нашом малобројношћу, приближавале су се врло брзо. Мрак се спуштао. Наши су се редови почели проређиваги. Но, ни на једном крилу не осећа се попу-

штање. Пред замахнутом косом Смрти, сваки је хтео да остане присебан и да се доетојно откупи. У колико су се Бугари више приближавали, у толико је паљба постајала учестанија и гушћа. Настаде моменат решавања Водници и командири 1. и 2. чете излетеше напред и поведоше у смрт и себе и своје војнике. Капетани Тома Јоцић и Ђорђе Мандић, не дадоше се збунити, и ако их је од бугар ских првих редова раздвајало свега 50 метара Прасак бомби и шрапнела са бугарске стране, само је појачао раздражење наших Дринзца. Настаде решавајући моменат. Киша од куршума и шрзпнела претвори се у пљусак У томе моменту хра бри капетан Млндић паде с осмехом на уснама Капетан Јоцић кога непријатељска граната беше тешко кон тузовала у леву ногу, одбачен је у страпу. Чете ипак не остадоше обезглављене Капетан Средоје Пиперчић, по седми пут поведе 2. чету на јуриш. Бугари застадоше. То беше крај њиховог надирања. Укотвл>ени према нама, они су пуцали без : рестанка. Неколико подофицира и велики број војника падоше за трен ока. Капетан Павле Павловић и потпоручник Симон Поповић, излетеше пред војнике и осоколише их својом мирном и присебном командом. Обадвојица су рањени. Дубоко увече, када се ноћна студ почела увлачи ти у знојаве војничке блузе, Бугари се почеше повла чити у реду. Капетан Пиперчић, при првим знзцима бугарског повлачења, радосно узвикну: — „Војници, кога је у нашим рукама! Непријатељ одступа.” Храбри Дринци испратише оступајућег нападача сложном паљбом. Дубоко у ноћ, паљба је обустављена. А на коти 650 коју крвљу залише наши кршни и једри Дринци; и коју својим лепим и ведрим главама закитише мајор Коста Ценић и капетан Мандић, — пркосно се лепршала застава петог пука. 14. И.

Нашн!! Скапљу Улазак Краља Петра у Бкопље Значан је то био дан, значајан за врховног команданта победоносне српске војске, значајан за будућег краља препорођене и проширене Србије; значајан је то био дан и за оног мнсленог и мудрог старца и ратника, стратега и војводу, који је ратом руководио; значајан је то дан био за српске официре и све оее српске борце, који су, најзад, после великих и тешких бораба и битака доживеди тај жељени, давно жељени тренутак, да угледају зидине Душанова града и да са њихових бедема пуштају погледе да блуде на далеко преко гора и долина и да с пуним грудима могу изговорити реч: „Све је ово опет српско и слободно!“ 4 Улазак Краља Петра у Скопље остаће забележен на листовима историје, као што ће остати забележен у душама оних, ко.ји су тога дана били у Дугаановом граду. Тим датумом отпочиње нова епоха у животу српскога народа — отпочиње остваривање српских вековних снова, отпочиње. епоха слободе и уједињења српског племена. Корак но корак ишла је храбра српска војска, кроз гору и воду пробијала се, реку крви пролила, сваку стопу земље крвљу искупљивала док је Скопље ссвојила и свом народу слободу извојевала. Зато је и дочекан Краљ Петар са војводом Путником у Скопљу са толиком одушевљењем. Уласком његовим у Скопље отпочиње нов живот за сав народ српски и тај дан је значајан и за самога Краља и за цео народ и за српску историју.