Балкански рат

број 21

УСЛИЦИ И РЕЧИ

Страна 427

Брпска жена Надпашнла све досадашње најславннј? жене свнх народа на свету. « Бабајка свога, супруга свога, брата свога, (ина свога испраћала је на бојно поље цвећем и одушевљељем. С.внма је говорила да је Отаџбина прена од живота. Љубав своју материнску, опа је потчиннла великој љубави нрема Отаџбини. Опа је схватила да само срећна Српкпња мсже да буде срећна мајка. Убеђена једа је Отаџбина преча од свега. Остајала је дома самохрана са пејачп својом. Радовала се безмерно великим успес* ма ратннка срцскпх н — радила је, привређивала је неуморпо. Кућила је кућу најдомаћинсксје. Обрађивала је њиве и сређивала летипу: Копала је, орала је, сејала је, жела је, врла је, извршивала је све тежачке радове да би нејач исхранила, да би ратницима понуда нослала и да би имала славског колача н могла дати држави арача. Ове је то чинила пајистрајније. Плела је чарапе и шила рубље па их слала ратницпма на далеке стране најсвесрдније. Неговала је рањенике и своје и лротгтвнцчких војсака, најбрижљивије. Чувала је женски образ свој најчедније. Оне који су могли с пушком поћи а нису, назвала је шкартом и презирала их најревпосније. Србовала је у сваком иогледу најсавесније. Слава ти сриска жено! Славна си! Надмашила си све досадашње најславније ?кене свих парода па свету. * Србине, поноси се женом својом. Поштуј је, величај је, обожавај је. Узвиси је и пред законом и у просвети. Она ти је веран сапутник и |*у злу и у добру. Она ти је камен станац дома твога. Она је ;родољуб. Она приноси на олтар Отаџбини и себе и пород свој. Нема жене равне српској жени. Србине, твоја је жена снага твоја. Она је и стуб породице и стуб државе твоје. * Кћери моје миле и златне. Земаљски закони много су ненраведни према Вама. Много су Вас запоставили, а и одговарајућих домаћичко васпитних школа немамо које би Вас још боље соремиле за добре домаћице за добре суируге, за добре мајке и за добре грађавке и Срикиње. У овим ратовима у овпм великим и нсторијским данима Ви сте својим беснрекорним држањем доказале да наши законоданци и државницп Вашу велику душу нознавали нису. Ви сте Отаџбину своју мпого задужиле. Ви сте заслужиле, да пред законом не будете запсстављене и да имате евојих домаћичко-васпитних школа у довољном броју. А када то тако буде, онда ће Србија општа мајка наша бити најшшреднија и пајсрећнија земља. Скромна жено српска! Ов) написасмо колико тебе ради толико још више мужева ваших, а нојвише Отаџбине наше ради. Мужеви вашн свуда куда су год ратовали стекли су гласа као хумани, гултурни људп. Треба у свему такви да су п на сзоме огњишту нрема узорној жени својој. Мужеви и држава треба сад да покажу н докажу да су вам иризнавни, да су вас достојни. У томс лежи велики њихов интерес и моралии и материјални. Нича Мнлошв.

ПЕШАДИЈСКИ КАПЕТАН 1 КЛАСЕ ј Итвван Бнпић КОМАНДИР ЧЕТВГТЕ ЧЕТЕ ПРВОГ БАТА.ТВОНА VI ПУКА I П08ИВА СЛАВНО ПАО НА ЗЛЕТОВСКОЈ РЕЦИ

Спустите сабље ви, јунаци силни, Остав’те пушке у касарнске купе; Сјашите с коња, ви јахачи крилни, Нека иду дома победничке трупе. Гинусте доста, гинули сте славно, Весело дишу ваше силне груди, Прешли сте шуме, реке, поље равно, О делу вашем сад нек суде људи! Скупите децу, кад стигнете дома, Учите их како борити се треба Да врате оно. сред праске и лома, Што и Бог тражи гледајући с неба Одморте тело измученО бојем За славу нову на светом олтару, Заслужили сте! Јер крвавим знојем Ви нам вратисте нашу земљу стару . .. Доцније, тамо, кад вам седе власи Покрију главу, сетите се дана Ових, када вас дивно дело краси Достојно деце Лазе и Богдана!... 28. јула 1913. ШНВ. М. ПаунОВНћ