Балкански рат

Број 28

V 6ЛИЦИ И РЕЧИ

Страна 437 ?

ПКШАДИЈОКИ КАПЕТАН

•ј- Милош Глигоријевић КОМАНДИР 4. ЧЕТЕ, 4. БАТАЉОНА, 17, ПГКА ПОДЧЕГАО РАТНИМ ТЕООБАМА

Близу три стотине гробова на гробљу у Кривој Паланци крију наше дичне војнике које је покосила колера. Међу њима је и Мишд Глигоријевић, капетан друге класе у 17. пешадијском пуку. У пуку, чије чме блисга међу нашим пуковима, капетан Глигоријевић је јуначки издржао све борбе од Рујна до Скадра и све оне љуте бојеће у српско бугарском рату у којима је његов пук учествовао. Зрно га није нашло, и ако се он њега није застрашио Али када је из последње борбе, на Говедарнику, изашао, дохватила га је колера и прогутала, као и толике друге жртве. Спреман, пун такта, савесан на послу до крајности, без и једне мане и једног порока, капетан Глигоријевић јз био узор офицчра у миру. Такав је остао и у рату, такав је био до последњег даха живота Њзгови војницч и његови другови заплакали су за њим као за братом рођеним. Лака му српска земља и вечан помен његовој јуначкој и честитој души!

Нитаоципа Због оштшрлости извегптаја о свеиамом повратку војске у ирестоницу изостало је више за овај број спремљених слика, као и описи некојих слика из овога броја, који ће ући у идући број.

1ш Јунат

4 Тодор Ђ. РадЕННови! Резерћни поднаредник, ванарски трговап, и економ из Сићева. Покојни Тоша био је као поднаредник вјдник у српско-турском рату, и свуда се одАиковао својом храброшћу, жртву г јући свој жнвот за свога Ераља и своју миду и драгу Отаџбину, као што су и његови претца чанили. Одликовао се у борбама на Преполцу, Мердарима, Приштини, Косову, Злетову, Брегалници, Штипу и Кочанима. Наши непријатељи Турци и Бугари не зададоше му толико бриге, јер их је он са својам водом обарао као снопље, и таман, када је требао да се нађе у кругу своје породаце, и да им прича евоје ратве доживљаје — њега изаенада, покоси мучки непријатељ — волера. Тоша је умро од колере у III. нољској болници у Кочанима 11. јула, Покојни Тоша је рођен фебруара месеца 1874 године у Сићеву. Јединацје син угледних родитеља мајке нок. Ангелине и оца Ђорђа Раденковића, сада винарског тргов ца у Београду. Свршио је основну школу у своме роДном месту у Сићеву, један разред Гимназије у Нишу и ратарску школу у Краљеву са одличним успехом. Млад је остао удовац са два сина и две кћери. Најстарији му син Константин сада је на студијама у Немачкој, где изучава трг. академију са виноградарством и подрумарством. Нок. Тоша био је један од наших најскромнијвх а најзаузимљив.чјих радника на нољу виноградарства, каквих је радниха дачас у опште код нас реткосг. Он је први засновао виноградарство и калемљење лозе у Сићеву и у целој околани. Калеми из његовог на далеко чувеног расадника, расгурани су као најбољи дуж целе Србије. У пок. Тоши изгубила је његова породица једног рзтког сина, родитеља и домаћина; државадоброг војника, а наша нривреда одличног и спремног радвика. Коча, њзгов најстарији син, обећава, да ће бити достојан наследник свога оца. Нека је веч ш номен јунаку Тоши !