Балкански рат

Страна 498

БАЛКАНСКИ РАТ

Број 32

Ворбе оио врнвоша — Поновно заузејје нараупе Шоба Пад Рајчанског Рида радосно су поздравиле све трупе дуж Брегалнице, јер је тиме прибављена нова слава ерпском оружју. Али скоро истовремено, када је дошла та радосна вест, дошла је и вест о неуснеху наше тимочке дивизије II позива на караули Шоби. Овим је постала опасност за крајеве на десној обали Вардара Истога дана комбинован је источни одред, коме је био задатак да што ире стигне на поириште око карауле Шобе. Одред се састојао из једног багаљона 2. пука, једног ескадрона коњице дринске дивизије и једног брдског тона Форсиравим маршем одред се крене за војиште пред Штином, и заноћи код Велеса, у коме беше овладала орилична паника, услед неуспеха тимочке дивизије. Надлештва су већ била спаковала своје ствари, а чиновници су били на железничкој ставици очекујући воз. 21. јуна ујутру источни одред кренуо со из Велеса ка Венецијана Градском, које је положаје држао кор добровољаца. Лут до Градског био је закрчен бегунцима Турцима, који су причачи невероватне ствари о свирепствима бугарским. Успехом нашег орушја на Рајчанском Риду, Бугари се се морали повући са карауле Шобе, својом главнином, али су оставили заштитне делове и комите, којима је био задатак да униште све, што се не зове Бугарашом. И збил.а са положаја код Градског, видео се на све стране пожар; турска седа била су и пламену. — Код Градског ушао је у састав источног одреда добровољачки кор; на десном крилу одреда биле су наше комитске чете војводе Вабунског и Јаја аге. Војвода Јаја ага је по народности Турчин. али је са великим одушевљењем ушао у ред српскпх четника у борбу против заједничког непријатеља, — — 22 јуна ујутру источни одред отпочео је да дејствује. Кољичке патроле убрзо су се размилиле исиред одреда и одмицале све д<‘ље и даље; истога дана иредКриволаком, који је горео, коњичке патроле стакоше У исто време чуше се поједине пушке са непријатељске стране, на све чешће и чешће, док се не претвори у право кркљање воде у лонцу. Главнина ескаарона пристиже на челу са командантом. Остали ескадрони била су у другим нравцима и још се ниеу били вратили у састав пука. Убрзо отпоче борба' јака и неједнака. Дринеки коњаници са својим карабинима наступали су ка непријатељу несравњено јачем и по броју и по оружју; борба је трајала неколико часова и то са успехом, јер је се непријатељ отално повлачио и ако је нред собом имао шаку ко њаника. — Стиже батаљон, стигоше добровољци, сгиже и топ. Коњаница се новукоше, а нова, свежа снага продужила је ца гони непријатеља. Јака и крвава борба се продужила и непријатељ је био пребачен на леву обалу Вардара, хватајући брда, остављајући за собом мртве и рањене. Криволак је био повраћен, а са њим и Неготин и Кавадар. * Када је бугарска војска заузела Криволак и караулу III обу председвик кавадарске онштине Таса Вошковић сакупио је чету од 400 људп и започео да пали турска села и да коље турски живаљ. Само онај ко је благовремено побегао, спасао је живот. Ко је остао у својој кући, тај је пао под нож бугарских комита и војника. Када ]е свршио са селима, Таса заиоче и са Кавадарцима, али га у томе ометоше патроле источнога одреда и скори долазак прилииоког одреда. — Да би што већма изразио своје бугарско осећање, Таса је целу варош окитио бугарским заставама, а најдужу истакао на торољ цркве у Кавадарцима Њихово лепршање било је кратка века. Када су наше патроле улазиле у Кавадар нружала се ди; љива слика: турски живаљ, и старо и младо, и муш о и женско, клечећи је поздрављало наше војнике и љубили им руке из поштовања п благодарности. — Од (илне адости, што понова виде ослободилачку срПскувојску једва су могли да причају о зверствима бугарских војеика.

Када је очиећена десна обала Вардара, источни одред пређе на леву обалу, преноћи и 23. изађе на караулу Шобу. У кланцима око Шобе стајала је комора и то пови, које је оставила тимочка дивизија другог позива, Падом Гајчанског Гида Бугари су ее са ових положаја повукли еа правом паником, те не само што пису одвукли заоставштиву тимочке дивизије, већ су оставили до ста кола своје коморе и три топа. И на овим положајима било је небројено трагова бугарскога варварсгва. Гање нике, којима је била указана лекарска помоћ, сустизали су при одступању и боли их својим ножевима, док нису постале депшне. — Истога дана на караулу Шобу по подне избили су делови моравске дивизије I. позива, а источпи одред врати се у Криволак. — Овде добисмо нри јатну вест: Војвода Јаја ага ухватио Тасу Бошковића. 24. и 25 јуна одред се одмарао. Добровољачки кор и комитске чете нродужише за Демир капију, а остали делови одрсда вратише се у састав својих дивизија.

— Званичан нзвештај о губитцнма у оба рата Дрногорско Министарсто Вошо издалоје званичан извештај о свима губитцима у људству, у оба рата, с Турцима и Бугарима. Црногорци су у рату са Турцима изгубили: Погинулих официра 98, умрлих официра 5, овега погинулих и умрлих официра 103.— Погинулих подифицира и војника 2333, умрлих подофицира и војника 401.Укупно погинулих и умрлих подофицнра и војника 2734,— Свега губитак у официрима, иодофицирима и војницима 2837.— Рањених официра 208, рањепих подофицира и војника 6394, свега рањеника 6602.— Свега мртвих и рањених је било 9439. У рат противу Бугара Црногорци су псслали свој Дечански Одред. У томе рату они су изгубили : Цогинулих официра4, умрлих официра 3, свега иогинулих и умрлих официра 7.— Иогинулих подофицира и војника 164, умрлих подофицира и војника 53, свега погинулих и умрлих подофицира ивојника 217.-- свега губитака у официрима, нодофицирима ивојницима 224.Рањених официра 13, рањених подофицира и војника 706, свега рањепика 719.— Свега мртвих и рањених је било 943. Према свему овоме Црногорци су у оба рата ималп: Мртвих 3060 бораца. Рањених 8321 борца.

Борба на Огаовои Врху — 0. јула 1913. годинв — свршетак Појачања су им непрестано долазила. Нојединци су се трудили да нам се привуку што бпиже и у ровове убаце бомбе, али нису могли успети. Како се који усправио, одмах би се и прућио изрешетан нашим куршумима. Са левог бока, на двадесет пет корака испред каиетана Мијатовића, привукла се тројица потрбушке скривајући се за сваки бусен. Изнад непокошене рожанице виделе су им се капе са комитским значкама. Окренуо сам пушку на њих и доста мирно гађао једног по једног. За час им испадоше пушке из руку. Више их нисам могао вицети,.. Још неколико јаких налета одбисмо, да се морадоше задржати на неких 200 метар-а испред нас и ту на брзу руку ископаше плитке стрељачке заклоне. Одатле су нас гађали лудачком брзом паљбом, која нам је нанела ке.знатних губитака. Тек два-три мртва и десетак рчњених. А њихови мртви служили су им као заклон од ока. Наши војници већ' су се почели’ довикивати соко-