Балкански рат

Страна 516

БАЛКАНСКИ РАТ

Број 33

Српски Црренн Крст — Њвгов рад в заспуге Рат, који је почео пре више од године дана прво с Турцима, да се после настави са савезницима Бугарима и приведе крају раш ишћавањем старих рачуна са Арнаутима, који су нам кроз векове племе готово истребили на Косову, тражио је пуно жртава и пуко самопожртвовања од оних, који су били изложени непријатељској ватри, а много рада и пожртвовања од оних, који су остали у позадини, г|а ту вршећи своје дужности олакшају успехе оних, што се с пушком у руци боре на живот и смрт за спас Отаџбине. Било је пуно начина, да се олакшају операције наше војске, да им се огарантује успех и сваки је по својој српској дужности вољно и орно послужио своју Отзџбину. И само за то, што је цео народ савесно и предано вршио своју дужност, што емо сви били прожети једном мишљу, једном, идејом, једним уверењем: да сада или никад ваља саградити, општим прегнућем, Велику Србију, само томе имамо да заблагодаримо за ратне успехе у два рата, у којима се нештедимице лила људска крв, да преко хиљадама телеса мр’вих онима што остану у животу ограну дани лепше, боље, срећни је будућности. Сви смо радили по својим силама, сви смо доприносили по својим моћима, сви смо привређивали по свом најбољем знању и умењу и опште заједничко дело уродило је плодом, којим се као држава и као нација пред целим светом и с пуно права можемо поносити. Сви смо радили, што нам једужност била, што смо те дужности свесни били и што смо знали, да у нама лежи наша будућност. Историја Српског Народа одужиће се по заслузи овој великој, нећемо претерати ако кажемо да сада највећој генерацији српској, која је општим прегнућем створила дивљења достојна дела. Ове колосалне успехе нисз' могли створити појединци ма колчко они генијални били. Ми смо у овим догађајима имали великих умова, али слава ни част не може се приписати појединцима, јер успех је дело целине, која и јесте тако велика, што се све претворило у јецну душу у стотинама хиљада тела. Г1а ипак не треба пренебрегавати ни заслуге великих група из позадине па чак и самих појединаца. На против ваља их истицати као иримере величине нашег народа у свима правцима, Док су се славни наши борцм крвавили на бојноме пољу они којима није било суђено, да се нађу у рз-

довима Косовских осветника појмили су своју српску дужност и кац не могоше својом крвљу помоћи покајање Косова притекоше у помоћ прилосима обилно и свесрдно са свих страна где Србина жива има, Цритецимо д помоћ Српском Црпепоме Нрсту! орило се свугде где се сриска реч чује и Црвени Крст је засут прилозима, који су најпаметније и најцелисходније употребљени. Годинама се Црвени Крст спремао за дане, које смо последњу годину тако срећно проживели. Оно што је друштво урадило, да рањенима ране олакша, да болнима здравље поврати, да здраве јунаке од зла времена, заразе и других недаћа спасе, показује, да се у миру предано и озбиљно радило, да се потпуно спремно дочекали велики дани, и да су људи чијем је старању и бризи поверено извођење светог друштвеног задатка искрено били загрејани за тај посао, да су га вршили не штедећи себе и своју снагу са највећом љу'бави, са пуно разумевања и е преданошћу, која њима у друштву чини част, а нама је била од недогледне користи. Пре 37. година предвићајући све оно што се збило, онда млади лекар д-р Владан Ђорђевић дао је идеју, својим предавањем „Црвени крст на белој застави", да се оснује Српско Друштво Црвенога Крста. Предавање је било 2 јануара, а друштво је основано 18 јануара 1876. И већ за први српско-турски рат, који је из био неколико месеци посде тога, наш Црвени Крст био је од огромне користи. Још од веће користи био је у другом-турско бугарском рату, али се све то неда ни сравнити с огромним услугама, што их је Српски Црвени Крстучинио српској војсци у ова два рата: са Турцима и с Бугарима. $ Задатак Српског Црвенога Крста је у миру , да у споразуму са војним санитетом спрема оно, што ће бити потребно за по моћ у време рата, а у време рата да припомаже војни санитет у лечењу и и неговању болесних и рањених војника. Кроз 36 година предана рада и ако је за то време, Црвени Крст у три рата испуњавао своје дужности, успео је да стече леп капитал, благодарећи у многоме пажњи државе, која је у свему друштву излазила на сусрет. Тако је данашњи неуморни председник Српског ТДрвеног Крста ђенерал Драг, Франасовић као министар војни 1896. изнео пред Народну Скупштину и ова је усвојила закон о олакшицама и правима до тим Срискоме Друштву Црвенога Нрста. Тај закон много је допринео усиесима Српског Црвеног Крста, који је по својим повластицама и правима четврти по раду у целоме свету. Само су Јапанци Руси и Бугари своме Црвеном Крсту дали веће^повластице од Ср-

Пз пејраророг Дрвеиог Крста

Председник пеђународног ноигреса Густав Нрр из Женеве (седи) љегов секретар ф. ЕорОеј (десно). Орпски изоспшк д-р Вој. Н. Буботић (оево),