Балкански рат

број 33

У СЛИЦИ И РЕЧИ

Јтра на 517

бије, која никад неће зажалити, што је те повластице дала, јер је извукла из тога стоструке користи онда кад нам је та корист била најпотребнија. Капитал друштвени растао је из године у годину и савесна управа гомитала је беле паре за црне дане. Када је држива загазила у први рат с Турском капитал Црвеног Крста био је 160.300 81 дина- г- „■ ра, а када смо сада ударили на Турке тај капитал био је скоро два и по мк■ лиона динара. Под управом данашњега председника, уваженога ђенерала Драг. Фра насовића нар..чито се друштвени капитал умножио. Нзегова је највећа заслуга установа лутријског гајма од 1906. године, који је друштвени капитал обогатио са два милиона ди нара, Периода началниковања ђенерала Франасовића биће у историји Српскога Црвенога Крста записана златним словима. Оно што је Франасовић за друштво, за српске рањенике, учинио никада се не може заборавити и он ће трајно бити спомињан као један од највећих савременика при грађењу Велике Србије. Када је оглашена мобилизација Српеки Црвени Крст развио је живу акцију у два правца: да супља прилоге и да помаже и спасава рањенике. У оба правца је наш Црвени Крст постигао управо колосалне успехе, који су циван сведок народне свести Срба свих и свуда. За време рата Српски Црвени Крст је прикупио пуна два милиона динара прихода и све то дао на рањенике и невољнике. У ова два рата Црвени Крст је за годину дана више потрошио но за свих 36 година ранијег свога постојања са три рата. Српски Црвени Крст је све болнице наше снабдео и то обилато са свима потребаМа, а рањеницима је спремио свакојаких ионуда. За саму преобуку Црвени Крст је дао око пола милиона динара. За опанке је дато 120.000 динара, а дато је 170.000 динара у новцу као помоћ рањеним и оболелим за бање. Друштво је о своме, трошку подигло Десет Декерових барака за заразе, а за зграде за купање и дезинфиковање одеЛа у Пироту утрошило је 150 000 динара. Половину српског завоја српској војсци, који је био од недогледних благотворних последица у рату, дао је Црвени Крст, који је купио и многобројне апарате за пречишћавање воде, да се војници спасу зараза. У опште није могуће изређати све, шта је Црвени Крст урадио и колико је помагао онима, којима је помоћ требала. 'Гек

када се закључе и објаве рачуни моћи ће се видети шта нам је Црвени Крст вредео и колику смо велику вајду од њега имали. Заслуга за то припада људима, који су овоТодину дача дано ноћно не знајући за умор и не тражећи одмора као кртице радили и припомогли нашим бојним успесима. Грех би био те неуморно радене људе не поменути и јавно им не признати њихове велике заслуге, које су много допринеле смањењу броја наших жртава. Ђекерал Франасовић, д р Вој. М, Суботић и пуковник Јов. Ванлијћ, чијим ликовима украшујемо странице данашњег броја, најзаслужни ји су, али ћемо о заслугама њиховим и њихових другова више проговорити у и д у ћ е м проју.

Нашн уЗАВДи: Врввкв шскиЦодбер Црввнога КрстаЗуЦћујсрку.

СјМБКН Доп у Њујорку.

Вперпчко Српство Црвенн Крет На први глас, да је Србија дигла војску да свети Косово цео српски народ прегао је да прилозима својим помогне српским рањеницима. Није при том седе-ло скрштених руку ни СрпсТво у Америци, где су одмах образовани многи одбори и прикупљени лепи прилози. Српкиње у Нзујорку појмиле су своју српску дужност, па су се састале у СрпскоМ Дому, што га је поклонила Србима племенита Енглескиња мис Јелена Хартлеј Џенкинс, а чију слику доносимо на овој страни. На томе скупу образован је одбор Српкиња, који је скупио знатну своприлога за наш Црвени Крст. Наша горња слика представља чланице тог вредног патриотског одбора. На слици су; госпође: Катарина Банић председница, Мипица Брадић потпредседница; Ана Крејчик благајница, Ј1. Милићевићка секретар; Ка;ка и Анка Димитријевић, Зорка Нешић, Љубица Акшамовић, Роса Милојевић, Ана Бугарин, Софија Поповић и Ракила Токина и госпођице: Даница Шовљански, Јелена Петровићева, Зорка, Иванка и Олга Милошеве, Драгиња и Загорка Курљет, Анка и Десанка Кулик, Ана Холек. Мага и Мара Милићевић, Јулка Јакшићева и Тинка Лисица. Ове честите Шујоршке Српкиње с пуно одушевљења неуморно су легле на по сао, да за Црвени Крст прикупе што ише прилога међу својом браћом, како би и Њујоршко Српство показало да узима удела у стварању Велике Србије. Хиљадиле се овакве Српкиње, које ни преко окзана не заборављају на своје Српство.